Arhive kategorija: Pravilnici

Pravilnik o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti

Na osnovu člana 21. Statuta Lovačkog društva Stara Pazova od 11.12.2010. godine. Skupština Lovačkog društva Stara Pazova, na sednici održanoj 04. marta 2011. godine, donela je

P R A V I L N I K
O DISCIPLINSKOJ I MATERIJALNOJ ODGOVORNOSTI
LOVAČKOG DRUŠTVA STARA PAZOVA


I OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim Pravilnikom se u skladu sa Zakonom o lovstvu i osnovama lovne etike utvrđuju disciplinski prestupi, postupak i nadležnost za vođenje postupka, disciplinske mere i prava i družnosti subjekata u postupku.

Član 2.

Svaki lovac je podjednako obavezan da poštuje Zakon o lovstvu, Statut i druga opšta akta Udruženja.

Nepoznavanje propisa iz prethodnog stava nikoga ne opravdava.

Član lovačkog društva koji krši lovnu etiku, odredbe Zakona, Statuta Lovačkog društva, odluke organa lovačkog društva čini povredu lovačke discipline – disciplinski prestup.

Član 3.

Član Lovačkog društva može biti proglašen odgovornim samo za one povrede lovne discipline, koje su predviđene zakonom i opštim aktima iz člana 2. ovog Pravilnika.

Član 4.

Član Lovačkog društva ne može biti disciplinski ili materijalno kažnjen ako nije saslušan, izuzev u slučaju ako se bez opravdanih razloga ne odazove na uredno mu dostavljen poziv.

Član 5.

Član Lovačkog društva ne može biti kažnjen za jedno delo dva puta.

Član 6.

Okrivljenom članu Lovačkog društva se mora omogućiti da se izjasni o svim činjenicama i dokazima.

Okrivljeni u disciplinskom postupku slobodno formuliše svoju odbranu, a ima pravo da ne odgovara na postavljena pitanja.

U slučaju da je okrivljeni odlučio da se brani ćutanjem, odn. ukoliko ne želi da iznosi svoju odbranu, ova se činjenica ne sme uzeti kao otežavajuća okolnost.

U slučaju kada se utvrdi da je okrivljeni svojim iskazom istinito prikazao činjenično stanje, ova se činjenica obavezno mora uzeti kao olakšavajuća okolnost, i obrnuto ukoliko je okrivljeni neistinito prikazao činjenično stanje ova se činjenica ima uzeti kao otežavajuca okolnost.

Član 7.

Disciplinsku i materijalnu odgovornost članova Lovačkog društva utvrđuje Disciplinska komisija u postupku i na način utvrđen ovim Pravilnikom.

Član 8.

Svaki član Lovačkog društva koji je kažnjen ili je obavezan da nadoknadi materijalnu štetu ima pravo žalbe drugostepenom organu.

II DISCIPLINSKA ODGOVORNOST

Član 9.

Član Lovačkog društva odgovara disciplinski ukoliko je povredu izvršio s umišljajem ili iz nehata.

Član 10.

Disciplinska povreda se može učiniti činjenjem ili nečinjenjem.

Krivična ili prekršajna odgovornost za izvršenu disciplinsku povredu ne isključuje disciplinsku odgovornost člana Lovačkog društva, ako je radnja koja predstavlja krivično delo ili prekršaj, istovremeno i disciplinska povreda.

Član 11.

Odredbe ovog Pravilnika primenjivaće se i na članove koji napuste Lovačko društvo po izvršenoj disciplinskoj povredi, s tim što izrečena kazna počinje teći od dana ponovnog učlanjenja u Udruženje.

Član 12.

Disciplinskom povredom smatra se svaka radnja ili ponašanje koje predstavljaju povredu discipline utvrđene opštim aktima Lovačkog društva i ovim Pravilnikom.


Član 13.

Za izvršene disciplinske povrede mogu se izreći sledeće kazne:
1. opomena,
2. ukor,
3. zabrana vršenja izbornih funkcija,
4. isključenje iz Lovačkog društva.

1.OPOMENA

Član 14.

Kaznom opomene kazniće se član Lovačkog društva koji učini sledeću disciplinsku povredu:

  1. Ne učestvuje na organizovanju skupnih akcija Lovačkog društva.

  2. Ne izvršava obaveze koje Lovačko društvo preuzeme od Lovačkog udurženja u izvršavanju organizovanih akcija u cilju redukcije brojnosti prenamnožene predatorske divljači.

2.UKOR

Član 15.

Kaznom ukora kazniće se član Lovačkog društva koji učini sledeću disciplinsku povredu:

1. Ne odaziva se bez opravdanog razloga, pozivu na sastanke Lovačkog društva i drugih lovačkih skupova organizovanih u cilju dogovaranja i donošenja određenih odluka, i ne učestvuje u drugim akcijama.

2. Narušava lovačku etiku;


3. Delimično poštuje i sprovodi u život odluke i zaključke organa Lovačkog društva,

3. ZABRANA VRŠENJA IZBORNIH FUNKCIJA

Član 16.

Kaznom zabrane vršenja izbornih funkcija od jedne do četiri godine kazniće se član Lovačkog društva koji učini sledeće disciplinske povrede:


1. neredovno i neodgovorno vrši izbornu funkciju,


2. prekoračuje svoje ovlašćenje,


3. zloupotrebljava svoj položaj,


4. neovlašćeno upotrebljava pečat ili službena akta Lovačkog društva,


5. prima mito u vezi sa poslovima Lovačkog društva


6. upotrebljava pretnju ili silu pri donošenju odluka ili rešenja u Lovačkom društvu


7. širi dezinformacije o Lovačkom društvu, članovima njegovih organa i kvari međuljudske odnose.

4. ISKLJUČENJE IZ LOVAČKOG DRUŠTVA

Član 17.

Kaznom isključenja iz Lovačkog društva kazniće se član koji učini sledeću povredu:


1. fizički se obračunava ili učestvuje u tuči u akcijama ili sastancima organa Lovačkog društva,


2. dolazi u lovački dom pod dejstvom alkohola i izaziva svađe i tuče,


3. uništava ili oštećuje objekte i imovinu Lovačkog društva


4. radi na razbijanju Lovačkog društva ili svojim postupcima nanosi štetu ili krnji ugled.


5. prikriva bitne elemente o sebi prilikom podnošenja molbe za prijem u članstvo Lovačkog društva.

Član Lovačkog društva kažnjen isključenjem može ponovo podneti molbu za prijem u Lovačko društvo kao novi član, po isteku tri godine od dana izrečene kazne, o čemu Upravni odbor Lovačkog društva odlučuje u skladu sa opštim aktima društva.

Član 18.

Ukoliko clan Lovačkog društva sa jednom radnjom izvršenja ili sa više radnji izvršenja, ucini više disciplinskih povreda, može mu se izreci samo jedna kazna za najtežu disciplinsku povredu, s tim što vrsta i visina kazne može biti pooštrena iznad mere propisane za tu disciplinsku povredu.

OLAKŠAVAJUĆE I OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI

Član 19.

Pri odmeravanju kazne Disciplinska komisija je dužna da uzme u obzir težinu i posledice izvršenog prestupa, odgovornost izvršioca, veličinu štete i uslove pod kojima je disciplinska povreda učinjena kao i sve druge olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje mogu uticati da kazna bude blaža ili strožija.


Olakšavajuće okolnosti su, na primer, priznanje, mladost, ranije nekažnjavanje, pristojno ponašanje u Lovačkom društvu, korisne aktivnosti, pomoć Lovačkom društvu mimo utvrđenih obaveza.

Kao otežavajuće okolnosti mogu se uzeti na primer lažno prikazivanje činjeničnog stanja, ranije kažnjavanje, neaktivnost u Lovačkom društvu i dr.


Ako je od prethodne disciplinske kazne, ukora ili opomene prošlo manje od tri godine, ili od kazne zabrane vršenja izbornih funkcija više od pet godina, ove prethodne kazne, mogu se uzeti kao otežavajuće okolnosti.

POOŠTRENJE I UBLAŽENJE KAZNE

Član 20.

Ako Disciplinska komisija utvrdi da postoje posebne olakšavajuće okolnosti, tako da se i sa blažom kaznom može postići svrha kažnjavanja ona može izreći blažu kaznu od propisane za određenu disciplinsku povredu.


Ako Disciplinska komisija utvrdi da postoje posebne otežavajuće okolnosti, tako da se sa propisanom kaznom ne bi mogla postići svrha kažnjavanja, ona može izreći težu kaznu od propisane, bilo po vrsti, bilo po dužini trajanja kazne, i to samo za jedan stepen više nego što je predviđeno.

TRAJANJE KAZNE


Član 21.


Kazna počinje teći od dana pravosnažnosti izrečene kazne. Vreme provedeno pod suspenzijom sastavni je deo vremenske kazne izrečene rešenjem Disciplinske komisije.

ZASTARELOST


Član 22.


Pravo na pokretanje i vođenje postupka zbog izvršene disciplinske povrede ili učinjene štete zastareva za šest meseci od dana saznanja za povredu, štetu i izvršioca, a u svakom slučaju u roku od dvanaest meseci, osim ako discciplinska povreda predstavlja istovremeno i krivično delo ili prekršaj, kada važe rokovi zasterelosti za to krivično delo, odnosno prekršaj.

III MATERIJALNA ODGOVORNOST

Član 23.


Član Lovačkog društva koji učinio štetu, dužan je štetu nadoknaditi u visini koju odredi posebna komisija koju imenuje Upravni odbor Lovačkog društva


Član 24.

Uplaćeni iznos na ime naknade za učinjenu štetu upotrebiće se u skladu sa posebnom odlukom Upravnog odbora Lovačkog društva .

Član 25.

Rešenjem Disciplinske komisije određuje se rok u kome je učinlac dužan da plati štetu. Ovaj rok ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 30 dana. Izuzetno, u opravdanim slučajevima može se odrediti da se naknada štete plati u ratama u vremenu od šest meseci računajući od dana pravosnažnosti rešenja.


Ako član Lovačkog društva ne nadoknadi štetu u napred navedenom roku, naknada štete će se tražiti ili tužbom ili zahtevom pred nadležnim sudom.


Ukoliko je štetu nanelo lice koje nije član Lovačkog društva isti će pismeno biti pozvan da u roku od 15 dana od prijema poziva naknadi štetu, pa ukoliko to ne učini šteta će se tražiti pred nadležnim sudom.

Tužbu sudu odnosno zahtev za naknadu štete u parničnom, krivičnom, prekršajnom, upravnom ili drugom postupku podnosi Predsednik Upravnog Lovačkog društva ili lice koje on ovlasti, a na osnovu odluke Upravnog Odbora.

Član 26.

Odredbe ovog Pravilnika o podnošenju prijave za krivično odnosno prekršajno gonjenje i o materijalnoj odgovornosti, shodno će se primenjivati i na lica koja nisu članovi Lovačkog društva, ako učine krivično delo, prekršaj ili prouzrokuju štetu Lovačkom društvu.

Član 27.

Izvršenje određenih kazni opomene i ukora sprovodi se upisom u odgovarajuću evidenciju kažnjenih članova Lovačkog društva koju vodi sekretar.


Izvršenje kazne vršenja izbornih funkcija sprovodi se zabranom izbora, odnosno prestankom funkcije u svim organima Lovačkog društva u trajanju određenom rešenjem o kazni, koje nastupa kada rešenje o kazni bude konačno.


Izvršenje kazne isključenja sprovodi se brisanjem iz evidencije i odstranjenjem iz Lovačkog društva, kada rešenje o kazni bude konačno odn. pravosnažno.


Izvršenje naknade štete sprovodi se naplatom novčanih iznosa određenog rešenjem o kazni.


Izvršenju kazni ne može se pristupiti posle isteka od 12 meseci od dana pravosnažnosti rešenja, o kazni.

IV DISCIPLINSKI POSTUPAK

DISCIPLINSKI ORGANI


Član 28.


Disciplinski organi su: Disciplinska komisija i Upravni Odbor Lovačkog društva.

Član 29.

Za vođenje prvostepenog disciplinskog postupka uključujuci i postupak za naknadu štete, nadležna je Disciplinska komisija.


Za vođenje drugostepenog disciplinskog postupka nadležan je Upravni Odbor.


Član 30.

Disciplinska komisija je organ Lovačkog društva (u daljem tekstu Komisija).


Komisija je u svom radu i donošenju odluka samostalna i nezavisna ali je dužna da pravilno primenjuje sve propise.

Član 31.

Komisiju sačinjavaju 3 članova koje bira Skupština Lovačkog društva na vreme od četiri godine. Komisija se na prvoj sednici konstituiše i iz svojih redova bira predsednika.


U komisiju ne može biti biran član Lovačkog društva koji je kažnjen dok kazna i posledice kazne traju.

Član 32.

Rad Komisije je usmen i javan.


Komisija može isključiti javnost ako to zahtevaju razlozi morala ili interesi Lovačkog društva. Javnost je obavezno isključena kada Komisija, po završenom postupku odlučuje o kazni.

Član 33.

Dužnosti predsednika komisije su:


– da saziva sednice i da im predsedava,


– da organizuje i usklađuje rad Komisije,


– da se stara da tok disciplinskog postupka bude u skladu sa propisima i da rezultat postupka bude utvrđivanje materijalne istine.


– da vodi prvostepeni postupak i da potpisuje sva rešenja koja Komisija donese,


– da odgovara za zakonitost i organizovanost rada Komisije,

Član 34.

Dužnosti članova komisije su:


– da redovno prisustvuje sednicama i da eventualni opravdani ili neopravdani izostanak
na vreme prijavi,


– da na sednicama Komisije učestvuje aktivno u raspravi i odlučivanju,


– da u disciplinskom postupku aktivno učestvuje, sa pravom da postavlja pitanja i pregleda dokaze.


Članovi Komisije za svoj rad su odgovorni predsedniku Komisije i Skupštini Lovačkog društva.

Član 35.

Komisija poslove iz svog delokruga rada vrši na osnovu odredbi Statuta Lovačkog društva, Zakona o divljači i lovstvu, Zakona o udruženjima, ovog pravilnika i drugih propisa i odluka organa Lovačkog društva.


Ako se tokom vođenja postupka utvrdi da nije propisana norma za vođenje postupka ovim Pravilnikom, shodno će se primeniti odredbe Zakonika o krivičnom postupku.

Član 36.

Dužnosti komisije su:


– da poziva i saslušava one članove Lovačkog društva za koje postoje osnovane sumnje da su izvršili disciplinsku povredu,


-da provodi postupak radi utvrđivanja da li je izvršena disciplinska povreda ili naneta
šteta Lovačkom društvu, kao i ko je to učinio


– da određuje koje će dokaze i kojim redom izvoditi tokom postupka,


– da utvrđuje kada je prikupljeno dovoljno dokaza da se sa pouzdanošću može utvrditi materijalna istina i doneti ispravna odluka.


– da zajedno sa sekretarom Lovačkog društva vodi urednu evidenciju kažnjenih članova Lovačkog društva,


– da prati rezultate politike kažnjavanja i da u zavisnosti od tih rezultata pooštrava ili ublažava kazne, pooštravajući kazne za one disciplinske povrede koje su u porastu, a ublažavajući kazne za one disciplinske povrede koje su u opadanju,


– da u zavisnosti od problematike disciplinske i materijalne odgovornosti dostavlja svoje sugestije i predloge Skupštini i Upravnom Odboru kako bi se preventivnim merama sprečilo povećanje disciplinskih povreda i nanošenje materijalne štete Lovačkom društvu,


– da o svom radu periodično izveštava Skupštinu Lovačkog društva.

POKRETANJE DISCIPLINSKOG POSTUPKA

Član 37.

Disciplinski postupak se pokreće na osnovu pismene prijave:


– Skupštine i Upravnog Odbora,


– organa MUP-a,


– člana ovog ili drugog lovačkog društva na čijoj je teritoriji izvršen prestup,


– građanina Srbije.


Prijava se podnosi Sekretaru Lovačkog društva, koji je ovlašćen da na osnovu prijave podnese zahev Disciplinskoj komisiji za pokretanje disciplinskog postupka. Isto važi i za anonimnu prijavu.

Član 38.

Komisija ispituje osnovanost Zahteva i tom prilikom može doneti jedno od sledećih rešenja:


1. da je prijava osnovana i da se postupak pokreće,


2. da je prijava bez dovoljno osnova i da se postupak ne vodi,


3. da je nastupila zastarelost zbog čega se postupak obustavlja.


Komisija je dužna da jedno od napred navedenih rešenja donese u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za pokratanje disciplinskog popstupka i o tome obavesti podnosioca zahteva i okrivljenog člana Lovačkog društva.

Član 39.

Ako radnja učinioca disciplinske povrede sadrži i elemente krivičnog dela ili prekršaja, Komisija je dužna da pored pokretanja disciplinskog postupka podnese prijavu nadležnom organu u cilju krivičnog odnosno prekršajnog postupka-gonjenja prekršioca.

Član 40.

Komisija je dužna da donese rešenje o kazni u roku od 30 dana od donošenja rešenja o pokretanju disciplinskog postupka.

Član 41.


Komisija može punovažno raditi ako je prisutna većina članova komisije (najmanje 2 člana).


Punovažno odlučivanje o pokretanju ili nepokretanju kao i o zastarelosti postupka za donošenja rešenja o kazni ili o oslobađanju od odgovornosti, može doneti samo Komisija kada ima kvorum za odlučivanje (najmanje dva člana).

PRVOSTEPENI POSTUPAK PRED KOMISIJOM

Član 42.

Pošto je sazvao sednicu Predsednik Komisije utvrđuje da li postoji kvorum za rad Komisije, tako da ukoliko je ovaj uslov ispunjen prelazi se na rad.


Komisija ili ispituje osnovanost prijave i donosi jedno od rešenja iz čl. 38. ovog Pravilnika ili vodi pretres po onim predmetima u kojima je odlučila da se postupak pokrene.

Član 43.

Pre početka pretresa Komisija utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za njegovo održavanje, odnosno da li je okrivljeni član Lovačkog društva uredno pozvan ili je on već prisutan.


Ukoliko je jedan od ova dva uslova ispunjen pristupa se pretresu.

Član 44.

Pretres počinje time što Predsednik Komisije upoznaje okrivljenog člana Lovačkog društva sa članovima Komisije, obaveštavajući ga da okrivljeni ima pravo da traži izuzeće ukoliko je sa nekim od članova Komisije u tako lošim odnosima, da se osnovano može sumnjati u njegovu objektivnost.


Potom se okrivljeni upoznaje sa prijavom koja je protiv njega podneta, sa njegovim pravima u postupku, posebno sa pravom da odgovara ili da ne odgovara na postavljena pitanja.


Pre početka pretresa Komisija iz prostorije udaljava sve svedoke, ukoliko su prisutni, a koji će svedočiti u tom predmetu.


Posle toga Predsednik Komisije poziva okrivljenog člana Lovačkog društva da iznese svoju odbranu.


Posle odbrane okrivljenog, Komisija odlučuje koje će dokaze izvesti u dokaznom postupku, kao i kojim redosledom će se isti izvesti.


U dokaznom postupku mogu biti izvedeni sledeći dokazni postupci:


– uviđaj,


– rekonstrukcija


– pregled materijalnih dokaza,


– veštačenje,

-čitanje isprava i drugih pisanih dokaza,


– svedočenje.

Član 45.

Ukoliko okrivljeni član Lovačkog društva zatraži izuzeće bilo kog člana Komisije, osim Predsednika, komisija odmah odlučuje da li je zahtev za izuzeće opravdan, i ako jeste, taj član komisije ne učestvuje u daljem postupku po tom predmetu, a ako nije, to saopštava okrivljenom, koji na ovu odluku nema posebno pravo žalbe.


Ukoliko je okrivljeni zatražio izuzeće Predsednika Komisije, postupak se prekida i spisi se upućuju Upravnom Odboru koji odlučuje da li je zahtev za izuzećem Predsednika Komisije osnovan ili ne. Umesto ovoga Predsednik može odlučiti da se sam izuzme iz tog predmeta i da umesto njega taj predmet vodi jedan od preostale dvojice članova Komisije.

Okrivljeni može tražiti izuzeće najviše jednog člana Komisije (pod članom Komisije podrazumeva se i predsednik Komisije).

Član 46.

Prilikom izvođenja dokaza Predsednik Komisije je dužan da pita okrivljenog da li ima ikakve primedbe na izvesni dokaz i da li želi da uputi pitanje svedoku ili veštaku.

Član 47.

Svi članovi Komisije imaju pravo da postavljaju pitanja okrivljenom kao i svedocima i veštacima i to kako pre nego što se to pravo omogući okrivljenom, tako i posle toga.

Član 48.

Kada se završi dokazni postupak Predsednik će pitati okrivljenog člana Lovačkog društva da li ima predloga za dopunu dokaznog postupka. Ukoliko takvih predloga ima Komisija odlučuje da li će se takav predlog prihvatiti ili ne.


Komisija može i po svojoj inicijativi odlučiti da se izvedu dokazi koji nisu predloženi u prijavi niti od strane okrivljenog.

Član 49.

Kada su svi predloženi dokazi izvedeni, ili kada komisija odluči da nema potrebe za izvođenjem drugih dokaza, Predsednik Komisije poziva okrivljenog lovca da u završnoj reči iznese svoju odbranu, posebno pitajući okrivljenog da li se oseća krivim, da li se kaje i da li želi da ukloni sve posledice svog deliktnog ponašanja.

Član 50.

Ukoliko okrivljeni lovac nije došao na zakazan pretres niti je opravdao izostanak, a uredno je pozvan, Komisija u postupku neposredno izvodi dokaze koje smatra potrebnim za pravilno utvrđivanje činjenicnog stanja.

Član 51.

Posle završne reči okrivljenog iz prostorije u kojoj se vodi pretres udaljavaju se sva lica osim članova Komisije i zapisničara i prelazi se na većanje i odlučivanje.


Većanje i odlučivanje se obavlja na taj način što se ovim redosledom utvrđuje:


– da li postoji disciplinska povreda, i ako postoji koja je njena prava kvalifikacija,


– da li je okrivljeni odgovoran za izvršenu povredu, i ako jeste koje sve okolnosti, otežavajuće i olakšavajuće stoje u ovom slučaju,


– koju kaznu mu Komisija izriče,


– da li postoji materijalna šteta, u kom iznosu i ko je dužan da je nadoknadi.


Ukoliko se sa pouzdanošću ne može utvrditi ko je štetu naneo, a nesumnjivo je utvrđeno da je neko iz grupe u kojoj je bio i okrivljeni član Lovačkog društva, može se doneti odluka – rešenje da su štetu obavezni solidarno da naknade svi članovi grupe, nezavisno od toga da li su bili okrivljeni.

Član 52.

Ukoliko se utvrdi da je okrivljeni član Lovačkog društva u postupku pred Komisijom učinio disciplinsku povredu, ili ukoliko se utvrdi da je takvu povredu učinio i neki drugi učesnik u postupku, svedok ili veštak, pod uslovom da su ova dva poslednja dala izjavu u postupku u bilo kom svojstvu, Komisija može i bez posebne prijave protiv ovih lica utvrditi postojanje disciplinske povrede, njenu pravnu kvalifikaciju i izreći kaznu tim licima.

Član 53.

Pošto se završi većanje i odlučivanje, Komisija poziva okrivljenog lovca da mu saopšti rešenje kao i eventualne pravne posledice istog, odnosno eventualnu zabranu lova i sl. od tog dana.

Član 54.

Komisija može doneti jedno od sledećih rešenja:


1. da je okrivljeni kriv i da je naneo štetu Lovačkom društvu,


2. da je kriv, odnosno da je izvršio disciplinsku povredu, ali da nije naneo štetu Lovačkom društvu,


3. da nije izvršio disciplinsku povredu, te da se oslobađa od odgovornosti,


4. da je okrivljeni učinio disciplinsku povredu u trenutku duševnog rastrojstva, da je to duševno rastrojstvo naknadno nastupilo ili da je u međuvremenu umro, zbog čega se postupak obustavlja,


5. da je u međuvremenu nastupila zastarelost zbog čega se postupak obustavlja.

SUSPENZIJA

Član 55.

Komisija može suspendovati člana Lovačkog društva koji je izvršio disciplinsku povredu i pre izricanja odgovarajuće kazne.


Suspenzija može trajati najviše 30 dana.



Član 56.

Suspendovani član Lovačkog društva ima pravo prigovora protiv odluke o suspenziji Upravnom Odboru u roku od 8 dana od prijema rešenja o suspenziji.


Upravni Odbor je dužan da odluči o prigovoru u roku od 15 dana od prijema prigovora.


Prigovor na rešenje o suspenziji ne zadržava izvršenje.

ZAPISNICI

Član 57.

O radu Komisije vodi se zapisnik.


U zapisnik se unose sledeći podaci: imena i prezimena članova Komisije koji su prisutni, ko je zapisničar, dan kada je zapisnik sastavljen, čas početka i čas završetka rada Komisije.


Ukoliko se saslušava okrivljeni unose se generalije o njemu, posebno da li je ili nije do sada kažnjavan.


U zapisniku sa glavnog pretresa unose se sve činjenice koje su bitne za raspravljanje i odlučivanje, a posebno da je okrivljeni upoznat sa prijavom o kojoj je reč, sumarna odbrana okrivljenog, šta je odlučeno po zahtevima za izuzeće, šta je odlučeno o tome koji će se dokazi izvesti i kojim redosledom, da li je bilo pitanja okrivljenom, svedocima ili veštacima, i kakvi su bili odgovori, da li je vršeno suočenje između okrivljenog i svedoka međusobno, da li je bilo predloga za dopunu dokaznog postupka te da li su oni usvojeni ili odbijeni, iskazi svedoka i nalazi i mišljenja veštaka, rezultati čitanja spisa uviđaja, da li je utvrđena disciplinska povreda, i ako jeste, njena pravna kvalifikacija, da li je okrivljeni odgovoran za izvršenu povredu, i ako jeste, koja mu se kazna izriče, da li postoji materijalna šteta, i ukoliko postoji, u kom iznosu i ko je dužan da je nadoknadi i u kom roku.


Zapisnik potpisuju članovi Komisije, zapisničar i okrivljeni.


Ako okrivljeni odbije da potpiše zapisnik uneće se razlog koji on iznese za to.

REŠENJE

Član 58.

Rešenje Komisije mora da sadrži:


– uvod,


– dispozitiv,


– obrazloženje,


– pouku o pravnom leku,


– potpis predsednika Komisije,


– pečat.


U uvodu se navodi sastav Komisije koja je odlučivala, po kom predmetu, da li je okrivljeni bio prisutan, kao i dan kada je rešenje doneto.


U dispozitivu se unosi kakva je odluka Komisije, odnosno generalije okrivljenog, da li je utvrđena disciplinska povreda ili ne, da li je konstantovana pravna kvalifikacija i koja, da li je utvrđena odgovornost i čija, da li je utvrđena kazna i koja, da li je utvrđena materijalna šteta, iznos štete, ko je dužan da je nadoknadi i u kom roku.


U obrazloženju se unosi po kojoj prijavi je postupala Komisija, kakva je odbrana okrivljenog, koji su dokazi izvedeni, i ocena tih dokaza, koje je činjenično stanje utvrđeno, kako je utvrđena pravna kvalifikacija, koje su olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, da li je došlo do primene odredbi o posebnom ublažavanju kazne i pooštravanju kazne i zašto.


U pouci o pravnom leku obaveštava se okrivljeni kome i u kom roku može da uputi pravni lek.

DRUGOSTEPENI POSTUPAK PRED UPRAVNIM ODBOROM

Član 59.

Na rešenje Komisije okrivljeni i podnosilac Zahteva za pokretanje disciplinskog postupka, imaju pravo žalbe u roku od 15 dana od prijema rešenja.


Žalba se podnosi u pismenom obliku Upravnom Odboru.


Po prijemu žalbe sekretar Lovačkog društva upoznaje predsednika Upravnog Odbora kako bi se ista uvrstila u dnevni red sednice Upravnog Odbora.


Upravnom Odboru se pripremaju pored žalbe, rešenja Komisije, kao i svi spisi iz disciplinskog postupka.


Na sednicu Upravnog Odbora na kojoj se odlučuje po žalbi, poziva se žalilac kao i predsednik Komisije, radi davanja razjašnjenja.


Na toj sednici mora se dati reč žaliocu da objasne žalbene navode.


Upravni Odbor je dužan da donese odluku po žalbi u roku od mesec dana od dana prijema iste.


Ako Upravni Odbor u navedenom roku ne odluči po žalbi smatraće se da je žalba usvojena i predmet se vraća Komisiji na ponovni postupak.

Član 60.

Upravni odbor, postupajući po žalbi, može doneti jedno od sledećih rešenja:


1. da se žalba odbije,


2. da se žalba zbog neblagovremenosti odbaci,


3. da se postupak zbog zastarelosti obustavi,


4. da se žalba usvoji i da se rešenje o kazni ili naknada štete preinači ublažavanjem kazne odnosno smanjivanjem naknade štete, a po žalbi podnosioca Zahteva i da se izrekne strožija kazna,


5. da se žalba usvoji i da se okrivljeni oslobodi od odgovornosti zbog izvršene povrede, ili oslobodi od dužnosti da naknadi štetu,

i
6. da se žalba usvoji, prvostepeno rešenje ukine i predmet vrati Komisiji na ponovnu odluku.

Član 61.

Na postupak pred drugostepenim organom-Upravnim Odborom, sastav Upravnog Odbora, zapisnika, rešenja, itd. shodno se primenjuju pravila predviđena ovim Pravilnikom za postupak pred Komisijom, ukoliko poslovnikom o radu Upravnog Odbora ili drugim normativnim aktima nije drugačije predviđeno.

Član 62.

Rešenje Upravnog Odbora je konačno, protiv njega nije dopuštena žalba niti vođenje spora pred bilo kojim sudom.

Član 63.

Žalba na rešenje Komisije kojom je okrivljeni proglašen krivim ima suspenzivno dejstvo

Ako je izrečena kazna isključenja iz Lovačkog društva, postoji automatska suspenzija sve do odluke drugostepenog organa po žalbi.


EVIDENCIJA

Član 64.

O izvršenim kaznama vodi se evidencija kod sekretara Lovačkog društva.


Evidencija izvršenih kazni sadrži:


– prezime i ime člana Lovačkog društva,


– disciplinski postupak radi kojeg je kažnjen,


– vrsta izrečene kazne,


– šteta, njena visina, iznos koji je lovac dužan da plati,


– dan konačnosti rešenja o izvršenoj kazni,


– vreme izdržavanja kazne,


– dan kada je šteta nadoknađena,


– broj i datum rešenja kojim je kazna ublažena, oproštena ili brisana.

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 65.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli udruženja.


Predsednik Skupštine lovačkog društva

Pravilnik o članstvu

Na osnovu člana 21. Statuta Lovačkog društva Stara Pazova od 11.12.2010. godine, Skupština Lovačkog društva Stara Pazova, na sednici održanoj 04. marta 2011. godine, donela je

P R A V I L N I K O ČLANSTVU

  1. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim Pravilnikom se uređuju pitanja vezana za članstvo u Lovačkom društvu Stara Pazova, a naročito: vrste članova, način, uslovi i postupak prijema, prava i obaveze članova Lovačkog društva, kao i pitanja u vezi prestanka članstva u Lovačkom društvu.

Član 2.

Članstvo u Lovačkom udruženju se može steći na način i pod uslovima utvrđenim Zakonom, Statutom Lovačkog društva i ovim Pravilnikom, a zasniva se na principima dobrovoljnosti i jednakosti.

  1. VRSTE ČLANOVA

Član 3.

Članstvo Lovačkog društva čine fizička i pravna lica koja to svojstvo mogu imati u skladu sa Zakonom i ovim Pravilnikom.

Član 4.

Članstvo Lovačkog društva sačinjavaju:

  • lovački podmladak,

  • članovi pripravnici,

  • redovni članovi,

  • počasni članovi,

  • povlašćeni članovi,

  • pomažući članovi.

Član 5.

Član Lovačkog društva može postati svaki državljanin Srbije koji je zainteresovan za očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa u lovstvu; tradicije društvenog života i organizovanja lovaca u Staroj Pazovi, nastavljanje tradicije postojanja i rada lovačkog društva u Staroj Pazovi kao i očuvanje sećanja na istoriju društvenog života i delovanje lovaca iz Stare Pazove, a pod uslovima propisanim ovim Pravilnikom i drugim propisima ako je između ostalog zainteresovan i za uzgoj, zaštitu i lov divljači, kao i zaštitu životne sredine, te da ima izraženu ljubav prema prirodi i druženju.

Član 6.

Status člana lovačkog podmladtka stiče maloletno lice do 14 godina života ako je izjavu o pristupanju da njegov zakonski zastupnik, a posle 14 godina ako je na njegovo učlanjenje dao svoju saglasnost pod uslovom da su izjave date u pisanoj formi sa overenim potpisom zakonskog zastupnika.

Sa statusom pripadanika lovačkog podmlatka član može biti do navršene 18. godine života.

Član 7.

Status člana pripravnika stiče se na osnovu pismeno izražene želje u formi molbe i pozitivne odluke Upravnog odbora lovačkog društva.

Pripravnički staž traje najmanje godinu dana.

Član 8.

Prava i dužnosti pripravnika i Lovačkog društva za vreme trajanja pripravničkog staža utvrđeni su Pravilnikom o programu i uslovima za polaganje lovačkog ispita koji je doneo Lovački savez Srbije.

Član 9.

Status redovnog člana Lovačkog udruženja stiče se nakon uspešno završenog pripravničkog staža i položenog lovačkog ispita.

Redovnim članom može se postati i bez polaganja lovačkog ispita pod uslovima utvrđenim u Pravilniku iz člana 8. ovog Pravilnika.

Član 10.

Počasnim članom može biti proglašen član Lovačkog društva koji svojim radom i zalaganjem pokaže, osnosno ostvari poseban doprinos u izvršavanju zadataka i ciljeva Lovačkog društva u njegovom radu i unapređenju.

Počasnim članom mogu biti proglašeni i članovi koji su teški invalidi, teški vojni invalidi i teški invalidi rada.

Počasnim članom Lovačkog društva mogu biti proglašeni i članovi drugih lovačkih društva kao i druga lica pod uslovima iz stava 1. ovog člana.

Član 11.

Počasni član Lovačkog društva je oslobođen obaveze plaćanja prema Lovačkom društvu, s tim da je obavezan da u punom iznosu plaća članarinu Lovačkom savezu Srbije i naknadu za korišćenje odstreljene divljači (sve u skladu sa posebnim odlukama Lovačkog udruženja koje gazduje lovištem).

Počasni članovi imaju ista prava i dužnosti kao i redovni članovi, s tim što deo obaveza počasnih članova u pogledu članarine i radnih dana na sebe preuzima lovačko društvo.

Počasni članovi su oslobođeni radne obaveze, a članarinu plaćaju u visini koja obezbeđuje pokrivanje troškova nabavke lovne karte i članskog doprinosa višim savezima.

Upravni odbor Lovačkog društva vodi evedinciju o počasnim članovima, posebno vodeći računa da broj počasnih članova ne može preći 5% od ukupnog broja članova Lovačkog društva.

Član 12.

Povlašćenim članom Lovačkog društva proglašava se član koji je navršio 65 godina života i najmanje 25 godina neprekidnog lovačkog staža.

Povlašećnim članom Lovačkog društva mogu biti proglašeni i invalidi prve kategorije sa neprekidnim lovačkim stažom od najmanje 20 godina.

Povlašćeni član Lovačkog društva plaća 50% od utvrđene članarine Lovačkom društvu, a u punom iznosu članarine višeim savezima i naknadu za korišćenje odstreljene divljači.

Povlašćeni član Lovačkog društva nije oslobođen radnih akcija, ali se pri određivanju radnih obaveza vodi računa o njihovim fizičkim i zdravstvenim mogućnostima.

O proglašenju za povlašćenog člana na predlog Upravnog odbora odluku donosi Skupština Lovačkog društva.

Član 13.

Počasnim i povlašćenim članom ne može postati lovac koji je disciplinski kažnjavan ili koji je krivično kažnajvan zbog krivičnog dela iz oblasti lovstva.

Član 14.

Status pomažućih (pridruženih) članova stiču pravna i fizička lica koja izraze pismeno želju za sticanjem takvog statusa.

Upravni odbor lovačkog društva će doneti odluku o prijemu u članstvo iz prethodnog stava ukoliko je ono motivisano za prijem u članstvo motivisan ostvarenjem ciljeva iz člana 5. ovog Pravilnika.

Pomažući članovi angažovani svojim materijalnim i tehničkim sredstvima vrše određene poslove od interesa za Lovačko društvo.

Predstavnici pravnog lica i fizička lica, kao pomažući članovi ne mogu učestvovati u lovu.

  1. POSTUPAK, NAČIN I USLOVI PRIJEMA

Član 15.

U članstvo Lovačkog društvo zainteresovano lice može biti primljeno na osnovu pismene molbe.

Molba iz prethodnog stava sadrži: ime i prezime, datum i mesto rođenja, JMBG i prebivalište podnosioca molbe. Pored toga, molba mora sadržati izjavu da u slučaju prijema podnosilac molbe prihvata sve materijalne i druge obaveze prema lovačkom društvu. Takođe u molbi mora biti izjava kojom podnosilac molbe tvrdi da ispunjava uslove iz čl. 16. ovog Pravilnika. Na kraju molba mora biti svojeručno potpisana i datirana.

Obrazac molbe za prijem u članstvo Lovačkog društva propisuje Upravni odbor Lovačkog društva.

Član 16.

Upravni odbor lovačkog društva će doneti odluku o prijemu u Lovačko društvo podnosioca molbe pod uslovom da podnosilac molbe:

  • ispunjava starosne uslove propisane ovim Pravilnikom ,

  • prihvata materijalne i druge obaveze prema Lovačkom društvu i višim savezima,

  • nije prethodno isključen iz drugog lovačkog društva,

  • nije osuđivan, niti se vodi istražni postupak za krivična dela protiv života i tela, i iz oblasti lovstva, (a sve u skladu sa Krivičnim zakonikom koji se odnosi na prezumpciju nevinosti i pravne posledice brisanja osude)

  • da je državljanin Republike Srbije.

Član 17.

Upravni odbor u postupku razmatranja podnete molbe svim raspoloživim sredstvima utvrđuje postojanje ili nepostojanje činjenica iz prethodnog člana i na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja donosi odluku.

Prilikom donošenja odluke o prijemu u članstvo Lovačkog društva lovačkog podmlatka i lovaca – pripravnika Upravni odbor lovačkog društva istovremeno određuje i instruktora – lovca saglasno odredbama Pravilnika iz čl. 8. ovog Pravilnika.

Član 18.

Ukoliko Upravni odbor lovačkog društva odluči da ne primi u članstvo podnosioca molbe, on može izjaviti žalbu Skupštini Lovačkog društva u roku od 8 dana od dana prijema obrazložene odluke Upravnog odbora lovačkog društva.

Odluka Skupštine Lovačkog društva je konačna.

Član 19.

Članovi – pripravnici su dužni da u roku koji utvrdi Upravni odbor Lovačkog društva uplate četvorostruki iznos članarine utvrđene za lovnu godinu u kojoj je odluka o prijemu doneta. 1/4 iznosa se koristi za redovne obaveze lovačkog društva utvrđene finansijskim planom, a 3/4 iznosa se namenski usmeravaju za finansiranje unapređenja uzgoja i zaštite divljači.

Član 20.

Lovačko društvo je dužno organizovati seminare i predavanja za lovce – pripravnike, kojima je prisustvo istim lovačka obaveza. Lovačko društvo je dužno obezbediti sredstva za nabavku potrebne stručne literature.

  1. PRAVA I OBAVEZE

Član 21.

Prava i dužnosti članova – pripravnika, redovnih, počasnih i povlašćenih članova su:

  • da učestvuju u radu i odlučuju na sednicama Skupštine,

  • da biraju i budu birani u organe lovačkog društva,

  • da budu informisani o radu organa lovačkog društva, a naročito o finansijskom poslovanju,

  • da aktivno učestvuju u izvršavanju svih zadataka,

  • da se pridržavaju svih propisa i akata koji uređuju oblast lovstva,

  • da dosledno i bez izuzetaka poštuju lovnu etiku,

  • da blagovremeno ispunjavaju svoje finansijske i radne obaveze,

  • da ispunjavaju druge obaveze i ostvaruju druga prava utvrđena Zakonom i drugim aktima.

  1. MIROVANJE ČLANSTVA

Član 22.

Član Lovačkog udruženja po osnovu obaveza prema lovačkom društvo može na osnovu odluke Upravnog odbora Lovačkog društva ostvariti pravo na mirovanje članstva.

Za vreme mirovanja članstva član Lovačkog društva je oslobođen radnih obaveza i finansijskih obaveza prama višim savezima.

Za vreme mirovanja članstva član Lovačkog društva je obavezan plaćati 50% od utvrđene članarine Lovačkom društvu.

Član 23.

Period u kojem je trajalo mirovanje članstva ne uračunava se članu Lovačkog društva u vreme potrebno za ostvarivanje prava za proglašenje za povlašćenog člana.

Član 24.

Odluka o mirovanju članstva se donosi na osnovu pismenog zahteva i odgovarajućih dokaza o ispunjenosti uslova iz člana 25. ovog Pravilnika.

Član 25.

Odluka o mirovanju članstva se može doneti u slučaju da član Lovačkog udruženja:

  • boluje duže vreme od bolesti koja ga sprečava da izvršava svoje obaveze prema lovačkom društvu,

  • odlazi na dobrovoljno odsluženje vojnog roka,

  • odlazi ili se nalazi na privremenom radu u inostranstvu,

  • ima drugu opravdanu obavezu zbog koje ne može izvršavati svoje lovačke obaveze.

Mirovanje članstva se ne može odboriti članu koji nije u mogućnosti da izmiruje svoje finasijske obaveze prema lovačkom društvu.

  1. PRESTANAK ČLANSTVA

Član 26.

Članstvo u Lovačkom udruženju prestaje:

  • zbog smrti člana,

  • nakon izricanja disciplinske mere trajnog isključenja iz članstva.

  • neizvršavanjem finansijskih obaveza u rokovima utvrđenim odlukama organa lovačkog društva,

  • istupanjem iz članstva.

U slučaju iz alineje 3. prethodnog stava ne vodi se disciplinski postupak, već Upravni odbor Lovačkog društva konstatuje tu činjenicu i pismeno obaveštava člana da mu je članstvo prestalo zbog neizvršavanja finansijskih obaveza prema lovačkom društvu.

  1. LOVAČKI PODMLADAK

Član 27.

Kao posebnu vrstu članstva, Upravni odbor Lovačkog udruženja formira Lovački podmladak.

Formiranje Lovačkog podmlatka vrši se posebno odlukom u skladu sa Statutom Lovačkog društva i ovim Pravilnikom.

Član 28.

Članovi Lovačkog podmlatka svoja prava i obaveze ostvaruju u okviru lovačkih društava kao sastavnih delova Lovačkog udruženja.

Upravni odbor lovačkog društva vrši prijem u Lovački podmladak na osnovu pismene molbe.

Molbu iz prethodnog stava u ime lica koje želi postati član Lovačkog podmlatka podnosi njegov roditelj ili staratelj.

Sadržina molbe iz stava 2. ovog člana mora biti identična molbi iz člana 15. ovog Pravilnika.

Član 29.

U cilju sprovođenja vaspitno – obrazovnog programa lovačka društva posebnom odlukom određuju Komisiju za lovački podmladak, koja ima tri člana.

Vaspitno – obrazovni program iz prethodnog stava donosi Upravni odbor Lovačkog društva.

Član 30.

Član Lovačkog podmlatka može postati lice koje ispunjava uslove iz člana 14. ovog Pravilnika, s tim da mora imati najmanje 12, a najviše 17.

Član 31.

Članovi Lovačkog podmlatka plaćaju godišnju članarinu u iznosu određenom posebnom odlukom Upravnog odbora Lovačkog društva.

Pored obaveze plaćanja članarine, članovi Lovačkog podmlatka imaju i radnu obavezu koju izvršavaju u obimu i na način određen vaspitno – obrazovnim programom.

Član 32.

Prilikom prijema članova Lovačkog podmlatka za člana pripravnika, obaveza ulaganja za unapređenje uzgoja i zaštite divljači umanjuje se srazmerno stažu u podmlatku i to tako što se za svaku godinu staža obaveza umanjuje za 20%.

Član 33.

Članovi Lovačkog podmlatka ne mogu učestvovati u izvršenju lova, izuzev u slučajevima i na način određen Vaspitno – obrazovnim programom.

Član 34.

Članovi Lovačkog podmlatka mogu prisustvovati radu organa lovačkog društva, ali bez prava učešća i odlučivanja.

Članovi Lovačkog podmlatka ne mogu biti birani u organe lovačkog društva.

Prisustvo članova Lovačkog podmlatka sednicama Skupštine lovačkog društva ne uračunava se u kvorum.

Član 35.

O članovima Lovačkog podmlatka se vodi posebna evidencija u lovačkom društvu.

Članovima Lovačkog podmlatka se izdaje članska karta, kao i drugim članovima Lovačkog društva.

Član 36.

Lica koja su primljena u lovačke podmlatke lovačkog društava pre stupanja na snagu ovog Pravilnika postaju članovi Lovačkog podmlatka Lovačkog društva bez ponavljanja postupka prijema, bez obzira da li ispunjavaju uslove utvrđene ovim Pravilnikom.

  1. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 38.

Za izvršenje svih poslova u vezi ostvarivanja prava i dužnosti članova koji imaju administrativno – tehnički i stručni karakter odgovoran je Upravni odbor lovačkog društava.

U roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog Pravilnika Upravni odbor Lovačkog društva je dužan pripremiti predloge svih akata i obrazaca za ostvarivanje prava članova Lovačkog društva po osnovu ovog Pravilnika (članske karte, obrasci molbi, odluka i sl.).

Član 39.

Prijem molbi za prijem u Lovačko društvo vrši se do 31. decembra, a Upravni odbor o podnetim molbama rešava do 31. januara tekuće godine.

Molbe se predaju sekretaru Upravnog odbora, koji je ujedno i izvestilac Upravnom odboru o podnetim molbama.

Član 40.

Kada se u članstvo Lovačkog društva prima lice koje je već član drugog lovačkog društva, njegova finansijska obaveza se sastoji u plaćanju članarine, računajući i deo namenjenog za unapređenje uzgoja i zaštite divljači (za unošenje divljači).

Član 41.

Stečena prava članova Lovačkog društva, koja su ostvarili po osnovu opštih akata koji su bili na snazi pre donošenja ovog Pravilnika ostaju neizmenjena (status počasnih članova i sl.).

Član 42.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja.

LOVAČKO DRUŠTVO STARA PAZOVA

SKUPŠTINA LOVAČKOG DRUŠTVA

Broj: _______/2011

04.03.2011. godine P r e d s e d n i k

STARA PAZOVA _____________________

Pravilnik o proglašenju lovostajem zaštićenih vrsta divljači

Na osnovu člana 21. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10),

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja sporazumno donose

P R A V I L N I K
O PROGLAŠAVANJU LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJAČI,
TRAJANJU LOVNE SEZONE NA LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE
DIVLJAČI U OTVORENIM I OGRAĐENIM LOVIŠTIMA, OGRAĐENIM
DELOVIMA LOVIŠTA I POLIGONIMA ZA LOV DIVLJAČI, KAO I
MERAMA ZAŠTITE I REGULISANJA BROJNOSTI POPULACIJA TRAJNO
ZAŠTIĆENIH I LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJAČI

(Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 75/10 od 20. oktobra 2010. godine)

I. UVODNA ODREDBA

 Član 1.

Ovim pravilnikom proglašavaju se  lovostajem zaštićene vrste divljači, trajanje lovne sezone  na lovostajem zaštićene vrste divljači  u otvorenim i ograđenim lovištima, ograđenim delovima lovišta i poligonima za lov divljači, kao  i mere zaštite i regulisanja brojnosti populacija trajno zaštićenih i lovostajem zaštićenih vrsta divljači.

II. LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI, TRAJANJE LOVNE SEZONE NA LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI U OTVORENIM IOGRAĐENIM LOVIŠTIMA, OGRAĐENIM DELOVIMA LOVIŠTA IPOLIGONIMA ZA LOV DIVLJAČI

Član 2.

Lovostajem zaštićene vrste divljači su:

1. krupna divljač:

 – divokoza (Rupicapra rupicapra L.),

 – muflon (Ovis aries musimon Pall.),

 – srna (Capreolus capreolus L.),

 – jelen evropski, jelen običan (Cervus elaphus L.),

 – jelen lopatar (Dama dama L.),

 – jelen virdžinijski (Odocoileus virginianus),

 – divlja svinja (Sus scrofa L.);

2. sitna divljač:

1)  dlakava divljač:

vuk (Canis lupus L .),

šakal (Canis aureus L.),

– lisica (Vulpes vulpes L.),

divlja mačka (Felis silvestris Schr.), – kuna belica (Martes foina EHR.),

– kuna zlatica (Martes martes L.),

– jazavac (Meles m e le s L .),

zec (Lepus europaeus Pall.),

– sivi puh (Glis glis),

ondatra (Ondatra zibethica L .),

veverica (Sciurus vulgaris L.),

rakunoliki pas (N yctereutes procyonoides), – nutrija (M yocastor coypus);

2) pernata divljač:

– divlja patka kržulja, krdža (A n as c r e cc a L.), divlja patka zviždara (A n as p en e lo p e L .),

divlja patka gluvara (Anas platyrhynchos L.),

divlja patka pupčanica, grogotovac (A nas qu erquedula L .),

divlja patka riđoglava (Aythya ferina L.),

divlja guska lisasta (Anser albifrons Scopoli.),

divlja guska glogovnjača (Anser fabalisLatham.), – šumska šljuka (Scolopax rusticola L.), divlji golub grivnaš (Columba palumbus L.), – gugutka (Streptopelia decaocto ),

– grlica (Streptopelia turtur),

– prepelica (Coturnix coturnix L.),

poljska jarebica (Perdix perdix L.), fazan (Phasianus sp. L.),

– crna liska (Fulica atra L.),

– sojka (Garrulus glandarius L.),

– barska kokica (Gallinula chloropus), – gačac (Corvus frugilegus L.).

Član 3.

Zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija lovostajem zaštićenih autohtonih vrsta divljači vrši se u otvorenim i ograđenim lovištima, kao i u ograđenim delovima lovišta, u skladu sa godišnjim planom gazdovanja lovištem korisnika lovišta (u daljem tekstu: godišnji plan).

Zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija lovostajem zaštićenih alohtonih vrsta krupne divljači (jelen lopatar, jelen virdžinijski i muflon) vrši se isključivo u ograđenim lovištima ili ograđenim delovima lovišta, u skladu sa godišnjim planom korisnika lovišta.

Član 4.

Trajanje lovne sezone na lovostajem zaštićene vrste divljači (u daljem tekstu: lovna sezona) određuje se prema vrsti lovostajem zaštićene divljači, u zavisnosti od njenih bioloških karakteristika i ekoloških uslova staništa u kome se nalazi.

Za sitnu divljač iz veštačke proizvodnje koja se lovi na poligonima za lov divljači lovna sezona traje tokom cele godine, u skladu sa godišnjim planom korisnika lovišta.

Trajanje lovne sezone dato je u Prilogu Trajanje lovne sezone na lovostajem zaštićene vrste divljači, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 5.

Hvatanje lovostajem zaštićene vrste divljači vrši se u skladu sa ovim pravilnikom i posebnim propisom.

Korisnik lovišta vrši hvatanje lovostajem zaštićene vrste divljači u skladu sa planskim dokumentima za gazdovanje lovištem, i to:

1)  krupne divljači tokom cele godine, osim ženskih grla krupne divljači u periodu kada su visoko gravidne ili kad vode mladunce mlađe od 30 dana;

2)  zečeva od 15. oktobra do 31 . januara;

3)  sitne divljači iz veštačkog uzgoja za lov na poligonima za lov divljači tokom cele godine.

Izuzetno od stava 2. tačka 3) ovog člana hvatanje ostalih vrsta sitne divljači vrši se uz saglasnost nadležnog organa, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo.

III. MERE ZAŠTITE I REGULISANJA BROJNOSTI POPULACIJA
TRAJNO ZAŠTIĆENIH I LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJAČI

Član 6.

Zaštićene vrste divljači štite se ograničenjem korišćenja, zabranom uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima se nanosi šteta vrstama i njihovim staništima, kao i preduzimanjem mera i aktivnosti na upravljanju populacijama, propisanih ovim pravilnikom i posebnim zakonima.

Trajno zaštićene vrste divljači mogu da se koriste u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita prirode.

Član 7.

Zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija lovostajem zaštićenih vrsta divljači sprovodi se preduzimanjem odgovarajućih mera i aktivnosti, kao što su:

1)     praćenje stanja populacija lovostajem zaštićenih vrsta divljači i činilaca njihovog ugrožavanja, a naročito praćenje i ublažavanje negativnih posledica uticaja promene klime na lovostajem zaštićene vrste divljači i njihova staništa;

postizanje optimalne brojnosti lovostajem zaštićenih vrsta divljači u skladu sa programom razvoja lovnog područja koji donosi ministarstvo nadležno za poslove lovstva;

3)   realizacija lovnih aktivnosti u skladu sa planskim dokumentima korisnika lovišta;

4)   osnivanje uzgajališta i uzgajališta posebne namene;

5)   reintrodukcija lovostajem zaštićenih vrsta divljači, odnosno gajenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači u uslovima van prirodnog staništa (ex situ) i na prirodnom staništu (in situ) radi njihovog vraćanja u prirodu;

6)   praćenje stanja migratornih lovostajem zaštićenih vrsta divljači, područja značajnih za razvojni ciklus vrste, kao i staništa migratornih lovostajem zaštićenih vrsta divljači (zimovališta, odmarališta, migratorni koridori);

7)   premeštanje jedinki lovostajem zaštićenih vrsta divljači u slučaju akcidentnih situacija (zagađenja vazduha, vode i zemljišta, požari, poplave i sl.), ako za to postoje odgovarajući uslovi;

8)   biotehničke mere za zaštitu staništa i očuvanje biodiverziteta;

9)   sanacija i revitalizacija oštećenih staništa;

10)sprovođenje kompenzacijskih mera uspostavljanjem novog lokaliteta koje ima iste ili slične osobine kao oštećeni lokalitet i unošenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači na druge lokalitete u cilju povećanja brojnosti;

11)podrška naučnim istraživanjima, obrazovnim aktivnostima i popularizaciji očuvanja i zaštite lovostajem zaštićenih vrsta divljači.

Član 8.

Regulisanje brojnosti zaštićenih vrsta divljači u lovnom području vrši se na osnovu programa razvoja lovnog područja radi postizanja i održavanja optimalne brojnosti zdrave i normalno razvijene divljači, koja će uz najpovoljniju starosnu, polnu i trofejnu strukturu dati maksimalni godišnji prirast, a koja pričinjava minimalnu štetu na staništu na kome se nalazi.

I V. ZAVRŠNA ODREDBA

Član 9.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Broj: 110-00-110/2/2010-03                                               

U Beogradu, 27. septembra 2010. godine

MINISTAR dr Oliver Dulić

Broj: 110-00-136/2010-09                                                  

U Beogradu, 27. septembra 2010. godine

MINISTAR dr Saša Dragin

PRILOG

TRAJANJE LOVNE SEZONE NA
LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI

1. Određene vrste lovostajem zaštićene divljači love se u sledećem periodu lovne godine:

Red.

broj

VRSTA

Srpski naziv

VRSTA

Naučni naziv

POL

DIVLJAČI

TRAJANJE

LOVNE

SEZONE

MAM MALIA- SISARI

1.

Divokoza

Rupicapra

divojarac

1. 7. – 31. 1.

1. 9. – 31. 1.

rupicapra

divokoza i

divojare

2.

Muflon

Ovis musimon

muflon

1. 1. – 31.12.

muflonka i

muflonsko

jagnje

1.10. – 31. 1.

3.

Srna

Capreolus

capreolus

srndać

15. 4. – 30. 9.

srna i lane

1. 9. – 31. 1.

4.

Jelen

evropski,

jelen obični

Cervus elaphus

jelen

1. 8. – 15. 2.

košuta i

jelensko tele

1. 8. – 15. 2.

5.

Jelen lopatar

C e r v us d am a

jelen lopatar

1. 9. – 15. 2.

košuta i

jelenče

1. 9. – 15. 2.

6.

Jelen

virdžinijski

Odocoileus

virginianus

jelen

virdžinijski

1. 9. – 15.2.

košuta i

jelensko tele

1. 9. – 15. 2.

7.

Divlja svinja

S us sc rofa

vepar

1. 1. – 31.12.

krmača

1. 7. – 31. 1.

nazime do dve

godine

starosti

1. 1. – 31 .12.

8.

Vuk *

Canis lupus

vuk

1. 1. – 31.12.

vučica i štene

1. 7. – 28. 2.

9.

Šakal

Canis aureus

1. 1. – 31.12.

10.

Lisica

V ulpes vulpes

1. 1. – 31.12.

11.

Divlja

mačka**

Felis silvestris

1. 7. – 28. 2.

12.

Kuna belica**

M artes foina

1.10. – 28. 2.

13.

Kuna zlatica

M artes martes

1.10. – 28. 2.

14.

Jazavac**

M eles meles

1. 7. – 28. 2.

15.

Zec

Lepus

europaeus

15.10. – 31.12.

16.

Sivi puh

Glis glis

1. 8. – 31. 3.

17.

Ondatra

Ondatra

zibethica

1. 1. – 31.12.

18.

Veverica

Sciurus

vulgaris

1. 8. – 31. 3.

19.

Rakunoliki

pas

Nyctereutes

procyonoides

1. 1. – 31.12.

20.

Nutrija

M yocastor

coypus

1. 1. – 31.12.

AVES – PTICE

1.

Divlja patka

kržulja, krdža

A nas crecca

1. 9. – 28. 2.

2.

Divlja patka

zviždara

A nas penelope

1. 9. – 28. 2.

3.

Divlja patka

gluvara

Anas

platyrhynchos

1. 9. – 28. 2.

4.

Divlja patka

pupčanica,

grogotovac

A nas

querquedula

1. 9. – 28. 2.

5.

Divlja patka

riđoglava

A ythya ferina

1. 9. – 28. 2.

6.

Divlja guska

lisasta

Anser

albifrons

1.10. – 28. 2.

7.

Divlja guska

glogovnjača

Anser fabalis

1.10. – 28. 2.

8.

Šumska

šljuka***

Scolopax

rusticola

1.10. – 31. 1.

9.

Divlji golub

grivnaš

Columba

palumbus

1. 8. – 28. 2.

10.

Gugutka

Streptopelia

d ecao cto

1. 8. – 28. 2.

11.

Grlica

S trep to p elia

turtur

1. 8. – 30. 9.

12.

Prepelica

C oturnix

coturnix

1. 8. – 30. 9.

13.

Poljska

jarebica

Perdix perdix

15.10. – 30.11.

14.

Fazan iz

slobodne

prirode

Phasianus

colchicus

1.10. – 31.1.

15.

Crna liska

Fulica atra

1. 9. – 28. 2.

16.

Barska kokica

G all in u la

c h lo r opus

1.10. – 28. 2.

17.

Sojka

G arrulus

glandarius

1. 8. – 28. 2.

18.

Gačac

Corvus

frug i leg us

1. 8. – 28. 2.

19.

Veliki

kormoran* * * *

Phalacrocorax

carbo

1. 1. – 31.12.

20.

Jastreb

kokošar * * * *

Accipter

gentilis

1. 1. – 31 .12.

21.

Siva čaplja

****

Ardea cinerea

1. 1. – 31.12.

Napomena:

*vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači, osim na delovima teritorije Autonomne pokrajine Vojvodina gde se štiti kao strogo zaštićena divlja vrsta;

**vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači, osim na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina gde se štiti kao strogo zaštićena divlja vrsta;

***vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači na područjima do 500 m nadmorske visine;

* * * * vrste koje korisnik lovišta može da lovi isključivo radi sprečavanja šteta u lovištima na površini registrovanog ribnjaka i u lovištima, u skladu sa planskim dokumentom korisnika lovišta.

2.  Grupni lov divljih svinja u otvorenim lovištima organizuje se u periodu od 1 .oktobra do 31. januara.

Izuzetno, korisnik lovišta može organizovati grupni lov divljih svinja u otvorenim lovištima i izvan lovne sezone samo na osnovu naloga lovnog inspektora.

Korisnik lovišta koji je dobio nalog iz prethodnog stava ove tačke mora da obavesti lovnog inspektora o vršenju grupnog lova na divlje svinje najmanje 48 sati pre početka lova, radi nadzora nad organizacijom grupnog lova divljih svinja, kontrole izlova i prometa ulovljene divljači i njenih delova.

Korisnik lovišta koji je dobio nalog iz stava 2. tačke 2. ovog priloga mora odmah po izvršenom grupnom lovu divljih svinja da obavesti nadležnu veterinarsku službu radi veterinarsko- sanitarnog pregleda odstreljene divljači.

3.  Grupni lov vuka, šakala i lisice organizuje se u periodu od 1. oktobra do 28. februara.

Pravilnik o uslovima za stavljanje u promet…

Na osnovu člana 67. stav 5. Zakona o divljači i lovstvu
(„Službeni glasnik
RS”, broj 18/10),
Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede,
donosi

PRAVILNIK
O USLOVIMA ZA STAVLJANJE U PROMET I NAČINU OBELEŽAVANJA ULOVLJENE
DIVLJAČI I TROFEJA DIVLJAČI, KAO I O NAČINU VOĐENJE
EVIDENCIJE

(Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 16/12 od 7.3.2012. godine)

 Član 1.

Ovim  pravilnikom  bliže  se  propisuju  uslovi  za  stavljanje  u  prometulovljene divljači i trofeja divljači, način obeležavanja ulovljene divljači i trofejadivljači, izgled i sadržina obrasca propratnice, odnosno trofejnog lista i načinnjihovog izdavanja, kao i način vođenja evidencije trofeja i izdatih propratnica itrofejnih listova.

 Član 2.

Kada se stavlja u promet, radi ostvarivanja i obezbeđivanja sledljivosti odmesta ulova do krajnjeg korisnika, ulovljena divljač mora da bude obeležena i mora da bude izdata prateća dokumentacija za tu divljač, u skladu sa  zakonom kojim se uređuje lovstvo i propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 3.

Ulovljena divljač i trofeji divljači stavljaju se u promet ako:

1)  su  obeleženi  evidencionom  markicom  za  obeležavanje  ulovljene divljači (u daljem tekstu: markica), koja se evidentira u Centralnoj bazi podataka u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo;

2) je izvršena službena kontrola odstreljene divljači i trofeja divljači, u  skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo  (u daljem tekstu: službena kontrola);

3) je izvršeno vađenje unutrašnjih organa odstreljene krupne divljači pre pomeranja sa mesta odstrela i njihovo pakovanje u plastičnu kesu u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo od strane lica koje vrši stručne poslove gazdovanja lovištem/lovočuvara ili pratioca;

4)  je obezbeđena dokumentacija koja prati ulovljenu divljač u prometu u skladu  sa  propisima  kojima  se  uređuje  lovstvo  i  propisima  kojima  se  uređuje veterinarstvo.

Član 4.

Markica iz člana 3. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika mora biti:

1)  izrađena  od  savitljivog  plastičnog  i  otpornog  materijala  za  čiju upotrebu u ove svrhe ovlašćena institucija za kontrolu sirovinskog sastava materijala i njegovih fizičko-hemijskih  i toksikoloških svojstava izdaje atest, koji odgovara uslovima JUS-ISO 2814-2 odnosno ISO 2812-2, kao i standardima ISO 37, ISO 527-1,3, ISO 815, ISO 868, ISO 6427, ISO 7111, ISO 9352;

2) laka za čitanje, sa zaštićenim i neizbrisivim natpisom koji je laserski odštampan;

3)  izrađena  tako da se  ne  može  ponovo iskoristiti,  odnosno  tako da uklanjanje sa obeležene divljači nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja;

4) dizajnirana tako da ostane trajno pričvršćena;

5) netoksična i neškodljiva po zdravlje i bezbednost.

Markica je dužine najmanje 250 mm  i  sastoji se od osnovnog dela na kome se nalazi odgovarajući natpis i perforacija za provlačenje užeg dela markice i užeg dela za provlačenje na kome se nalazi nazubljeni deo, čiji je izgled prikazan na Prilogu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

  Natpis  na  osnovnom  delu  markice  sadrži  dvoslovnu/troslovnu  oznaku divljači, šestocifreni serijski broj počevši od 000001, oznaku Republike Srbije (SRB), odnosno autonomne pokrajine (APV/APKiM) i mesto za upisivanje tekuće lovne godine.

Član 5.

Trup odstreljene krupne divljači obeležava se markicom posle izvršenog vađenja unutrašnjih organa tako što se markica provlači između kostiju podlaktice ili kroz kožu na trbušnoj duplji na način da se uži deo provlači kroz perforaciju i zateže tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.

Trofej odstreljene divljači obeležava se markicom tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.

Markicom se obeležava i plastična kesa sa unutrašnjim organima odstreljene krupne divljači na način da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.

U slučaju da odstreljenu divljač, trofeje divljači i kese sa unutrašnjim organima odstreljene divljači nije moguće obeležiti markicom (npr. markice su izgubljene/oštećene usled nestručnog rukovanja), odstreljena divljač, trofeji divljači i kese sa unutrašnjim organima odstreljene divljači obeležavaju se brojem evidencione markice tako što se taj broj prepisuje iz dozvole za lov na delove plastike, kartona ili platna koji se čvrsto vezuju za trup, trofej ili kesu na kojima ostaju do momenta službene kontrole.

Posle izvršenog obeležavanja sa trupom i unutrašnjim organima odstreljene krupne divljači postupa se u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 6.

Markica se pribavlja u skladu sa planom odstrela divljači predviđenim Godišnjim planom gazdovanja lovištem za narednu lovnu godinu (u daljem tekstu: Godišnji plan).

Svaka izdata, kao i svaka neiskorišćena markica iz prethodne lovne godine posebno se evidentira u Centralnoj bazi podataka prema korisniku lovišta kome je izdata.

Evidencija iz stava 2. ovog člana sadrži i podatke o izgubljenim i markicama oštećenim usled nestručnog rukovanja, a koje su izdate za obeležavanje divljači za koju je izdata dozvola za lov.

Markice koje su izgubljene ili oštećene usled nestručnog rukovanja evidentiraju se kao markice iskorišćene za obeležavanje divljači za koju je izdata dozvola za lov, o čemu se obaveštava ministarstvo nadležno za poslove lovstva.

Član 7.

Ulovljena divljač stavlja se u promet samo ako je obeležena i ako je za nju izdata propratnica u skladu sa ovim pravilnikom, kao i odgovarajuća dokumentacija u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 8.

Trofej odstreljene divljači stavlja se u promet samo ako je obeležen i ako je za njega izdat trofejni list u skladu sa ovim pravilnikom, kao i odgovarajuća dokumentacija u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 9.

Korisnik lovišta obezbeđuje da se službena kontrola odstreljene divljači i njenih delova vrši u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 10.

Krupna divljač koja se lovi radi preseljenja ili u naučnoistraživačke svrhe, obeležava se tako da se markica pričvrsti oko noge ili rogova/rogovlja tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo.

Član 11.

Pomeranje, prenos, odnosno transport odstreljene krupne divljači sa pripadajućim delovima sa mesta odstrela u lovištu do mesta službene kontrole iz člana 9. ovog pravilnika vrši se nakon obeležavanja na način propisan ovim pravilnikom.

Član 12.

Markica kojom je obeležena kesa sa unutrašnjim organima odstreljene krupne divljači skida se prilikom službene kontrole odstreljene divljači, u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Markica kojom je obeležen trup odstreljene krupne divljači, kao i markica kojom je obeležen trofej odstreljene krupne divljači ne skida se u prometu, odnosno do krajnjeg korisnika.

Član 13.

Markica za obeležavanje odstreljene jedinke trofejne krupne divljači izrađuje se kao trodelna, a pojedinačni delovi markice koriste se za obeležavanje:

1)       trofeja divljači, i to: rogova kod muflona i divojarca/divokoze, rogovlja kod jelena običnog, jelena lopatara, jelena virdžinijskog i srndaća i kljova kod divljeg vepra;

2)   trupa divljači;

3)   unutrašnjih organa iz člana 5. stav 3. ovog pravilnika.

Markica za obeležavanje odstreljene jedinke trofejne krupne zveri/sitne dlakave divljači izrađuje se kao trodelna, a pojedinačni delovi markice koriste se za obeležavanje trupa, lobanje i krzna.

Član 14.

Markica za uhvaćenu krupnu divljač je žute boje, a markica za odstreljenu krupnu divljač /trofejne krupne zveri i trofejnu sitnu divljač je bele boje i sadrže sledeće podatke za:

1)  jelena običnog: JO 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

2)  jelena lopatara: JL 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

3)  jelena virdžinijskog: JV 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

4)  srnu običnu: SO 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

5)  divokozu: DK 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

6)  muflona: MF 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

7)  divlju svinju: DS 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

8)  vuka: VU 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

9)  šakala: ŠA 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

10)       lisicu: LI 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

11)       za trofejnu sitnu divljač: prva dva slova naziva divljači na srpskom

jeziku i u nastavku 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu.

Član 15.

Odstreljena sitna divljač obeležava se pri prvom kontaktu sa odstreljenom divljači.

Obeležavanje odstreljene sitne dlakave/pernate divljači vrši se stezanjem markice oko vrata/noge divljači tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.

Pomeranje, prenos, odnosno transport odstreljene sitne divljači sa mesta odstrela u lovištu do mesta službene kontrole iz člana 9. ovog pravilnika vrši se nakon obeležavanja na način propisan ovim pravilnikom i propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 16.

Za obeležavanje sitne divljači dlakave/pernate koristi se jednodelna markica izrađena od plastike koja se sastoji od osnovnog dela sa perforacijom za provlačenje i užeg dela za provlačenje.

Na osnovnom delu markica sadrži oznaku SDD za sitnu dlakavu divljač, odnosno SPD za sitnu pernatu divljač, šestocifreni serijski broj koji počinje od 000001, oznaku Republike Srbije (SRB), odnosno autonomne pokrajine (APV/APKiM) i mesto za upisivanje tekuće lovne godine.

Član 17.

Propratnica za ulovljenu divljač je formata A6 (dimenzija 105h148 mm) i data je na Obrascu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Propratnica iz stava 1. ovog člana sadrži:

1)  naziv lovišta;

2)  naziv i sedište korisnika lovišta;

3)  naziv: „PROPRATNICA ZA ULOVLJENU DIVLJAČ”;

4)  ime i prezime lica koje prevozi ulovljenu divljač;

5)  JMBG/registarski broj lične karte;

6)  odredište krajnjeg korisnika;

7)  vrstu ulovljene divljači;

8)  broj jedinki i masa ulovljene divljači;

9)  broj evidencione markice za obeležavanje divljači;

10)       broj Potvrde o bezbednosti mesa i organa divljači za ishranu ljudi u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo;

11)       registarski broj vozila kojim se prevozi ulovljena divljač;

12)       datum izdavanja propratnice;

13)       potpis ovlašćenog lica i pečat.

Član 18.

Propratnica za ulovljenu divljač sačinjava se u tri istovetna primerka, od kojih se jedan predaje licu koje prevozi ulovljenu divljač, a dva primerka ostaju korisniku lovišta kao evidencija izdatih propratnica.

Član 19.

Trofejni list je formata A6 (105h148 mm) i dat je na Obrascu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Trofejni list iz stava 1. ovog člana sadrži:

1)  na prvoj strani (spoljašnjoj):

(1) naziv i sedište korisnika lovišta,

(2) naziv: ,,TROFEJNI LIST”,

(3) naziv vrste divljači na srpskom i latinskom i broj C IC poena,

(4) ime i prezime lovca,

(5) naziv lovišta,

(6) datum lova;

2)  na drugoj i trećoj strani (unutrašnjoj):

(1) tabelarni prikaz CIC formule za vrstu divljači za koju se izdaje trofejni list,

(2) registarski broj ,

(3) datum ocenjivanja,

(4) ime i prezime članova komisije za ocenjivanje trofeja i broj uverenja,

(5) mesto za pečat i potpis odgovornog lica korisnika lovišta; 4) na četvrtoj strani (spoljašnjoj):

(1) mesto za opis lova (ukoliko lovac zahteva).

Član 20.

Trofejni list se izdaje za trofeje sledećih vrsta divljači:

Lisica

/ Vulpes vulpes /

lobanja

Jazavac

/ Meles meles /

lobanja

Rakunoliki pas

/ Nyctereutes procyonoides /

lobanja

Divlja mačka

/ Felis silvestris /

lobanja, krzno

Ris

/ Lynx lynx /

lobanja, krzno

Šakal

/ Canis aureas /

lobanja, krzno

Vuk

/ Canis lupus /

lobanja, krzno

Medved

/ Ursus arctos /

lobanja, krzno

Divlja svinja

/ Sus scrofa /

kljove

Srna

/ Capreolus capreolus /

rogovlje sa lobanjom

Jelen- evropski

/ Cervus elaphus /

rogovlje sa lobanjom

Muflon

/ Ovis musimon /

rogovi sa lobanjom

Divokoza

/ Rupicapra rupicapra /

rogovi sa lobanjom

Jelen lopatar

/ Dama dama /

rogovlje sa lobanjom

Belorepi jelen

/ Odocoilus virginianus /

rogovlje sa lobanjom

Član 21.

Evidencija trofeja vodi se na ocenjivačkom listu, koji naročito sadrži sledeće podatke: ime i prezime lovca, mesto boravka, državu, registarski broj lovne karte lovca, naziv lovišta, mesto odstrela, datum lova, tabelarni prikaz formule C IC za vrstu divljači koja se ocenjuje, ukupnu ocenu trofeja, registarski broj ocenjivačkog lista, datum ocenjivanja, mesto ocenjivanja, starost (procena), potpise tri člana komisije za ocenjivanje trofeja, broj uverenja, potpis predsednika komisije za ocenjivanje trofeja, mesto za pečat korisnika lovišta.

Obrasci ocenjivačkog lista T – 1/ 2/ 3, T – 4, T – 5, T – 6, T – 7, T – 8, T – 9, T – 10, T – 11, T – 12, T – 13, T – 14 i T – 15, odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Trofeji se evidentiraju u posebnom registratoru, složeni po redosledu registarskih brojeva, kao i u elektronskom obliku u i predstavljaju trajni dokument.

Ocenjivački listovi i izdati trofejni listovi evidentiraju se za svaku lovnu godinu u Centralnoj bazi podataka.

Član 22.

Evidencija izdatih trofejnih listova naročito sadrži sledeće podatke: naziv lovišta, naziv i sedište korisnika lovišta, ime i prezime lovca, registarski broj lovne karte lovca, vrstu divljači, datum odstrela, broj ocenjivačkog lista iz koga se elementi merenja i ocene unose u trofejni list koji se daje lovcu koji je divljač odstrelio, broj trofejnog lista, vrednost trofeja u C IC poenima, datum izdavanja trofejnog lista, podatke o komisiji za ocenjivanje trofeja.

Član 23.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. aprila 2012. godine, osim odredaba čl. 15. i 16. ovog pravilnika koji se primenjuju od 1. aprila 2013. godine.

Broj: 110-00-151 /2011-09
MINISTAR
U Beogradu, 3. februara 2012.
godine
Dušan
Petrović

Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima

I Osnovne odredbe

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se propisuju veterinarsko-sanitarni uslovi koje u pogledu izgradnje, odnosno rekonstrukcije, mora da ispunjava objekat za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, i to: objekat za rasecanje, objekat za preradu mesa, objekat za sakupljanje i proizvodnju masti, loja i proizvoda od masti, objekat za hlađenje, objekat za smrzavanje, objekat za skladištenje, objekat za prepakivanje, objekat za promet na veliko hrane životinjskog porekla i objekat za obradu i rasecanje mesa divljači.

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) dezinfekcija jeste primena sredstava za dezinfekciju, pare, vode temperature 82°C ili drugog odgovarajućeg postupka sa istim efektom;

2) životinje jesu:

(1) gajena divljač, i to: uzgajane ratite i uzgajani kopneni sisari izuzev domaćih papkara i kopitara,

(2) divljač, i to: divlji papkari, lagomorfe, kao i kopneni sisari koji se love za ishranu ljudi i koji se smatraju slobodnom divljači u skladu sa posebnim propisom uključujući i sisare koji žive na ograđenoj teritoriji u slobodnim uslovima sličnim onima u kojima živi slobodna divljač i divlje ptice koje se love za ishranu ljudi,

(3) živina, i to: uzgajane ptice, uključujući i ptice koje se ne smatraju domaćim, ali se uzgajaju kao domaće životinje, osim ratita,

(4) krupna divljač, i to: divlji kopneni sisari koji žive slobodno u divljini,

(5) lagomorfi, i to: zečevi, kunići i drugi glodari,

(6) papkari i kopitari, i to: domaća goveda (ukljućujući vrste Bubalus i Bison), svinje, ovce, koze i domaći kopitari,

(7) ratite, i to: gajena divljač, odnosno pernate životinje noj, emu i dr.,

(8) sitna divljač, i to: divlje ptice i lagomorfe koji žive slobodno u divljini;

3) iznutrice jesu sveže meso koje čine unutrašnji organi i krv, osim svežeg mesa trupa;

4) meso jesu jestivi delovi životinja uključujući i krv;

5) mehanički separisano meso (MSM), jeste proizvod dobijen odvajanjem mesa od kostiju na kojima je ostalo mesa posle otkoštavanja trupa ili sa trupa živine, kao i mesa ribe i drugih vodenih životinja, upotrebom mehaničkih sredstava, što ima za rezultat gubitak ili modifikaciju strukture mišićnih vlakana;

6) proizvodi od mesa jesu rezultat obrade mesa ili dalje obrade tog proizvoda, tako da površina preseka pokazuje da proizvod više nema svojstva svežeg mesa;

7) sveže meso jeste meso koje nije izlagano nikakvom procesu konzervisanja osim hlađenja, smrzavanja ili brzog smrzavanja, uključujući i meso koje je upakovano pod vakuumom ili upakovano u kontrolisanoj atmosferi;

8) unutrašnji organi jesu organi grudnog koša, abdominalne i karlične šupljine, kao i dušnik i jednjak, a kod ptica i guša;

9) usitnjeno meso jeste meso bez kostiju koje je usitnjeno i sadrži manje od 1% soli;

10) usitnjeno oblikovano meso jeste poluproizvod od svežeg mesa koje je usitnjeno, kome se dodaju namirnice, začini ili aditivi ili koje je izloženo procesu dovoljnom da modifikuje unutrašnju strukturu mišićnog vlakna mesa i tako eliminiše karakteristike svežeg mesa;

11) higijensko održavanje opreme, alata, prostorija i prostora jeste primena postupka čišćenja, pranja i dezinfekcije ili primena kombinacije ovih postupaka.

II Opšti uslovi u pogledu izgradnje, odnosno rekonstrukcije objekata

1. Uslovi u pogledu lokacije, kruga, puteva i rasporeda zgrada

Član 3

Objekat može da se gradi na mestu za koje je urbanističkim planom predviđena izgradnja.

Objekat iz stava 1. ovog člana ne sme da bude ugrožen od zagađivanja vazduha iz drugih objekata.

Član 4

Krug objekta jeste zemljište, zgrade i prateći objekti koji služe potrebama proizvodnog objekta.

Površina zemljišta mora da odgovara kapacitetu, broju i veličini podignutih zgrada kako bi se obezbedila njihova funkcionalna povezanost i međusobno razdvajanje nečistog od čistog dela kruga objekta.

Krug objekta iz stava 1. ovog člana mora biti ograđen ogradom koja sprečava nekontrolisan ulazak ljudi i životinja. Sve površine kruga koje nisu pokrivene betonom ili asfaltom moraju biti pod zelenilom.

Ulazak i izlazak iz kruga objekta mora da bude pod kontrolom.

U krug objekta ne sme da se uvode i drže psi, mačke i druge vrste životinja.

Član 5

Prilazni putevi i putevi u krugu objekta moraju da budu dovoljno široki i izgrađeni od čvrstog materijala. U krug objekta može da ulazi industrijski kolosek.

Putevi u krugu objekta moraju biti pogodni za čišćenje i pranje, a uz njih mora da se nalazi dovoljan broj hidranata i slivnika.

Čisti putevi u krugu objekta, koji se koriste za prijem i otpremanje gotovih proizvoda i nečisti putevi koji se koriste za odvoz otpadaka životinjskog porekla i drugih materijala smeštenih u nečistom delu kruga ne smeju se ukrštati.

Član 6

Raspored zgrada u krugu objekta mora da bude takav da je čisti deo kruga prostorno odvojen od nečistog dela kruga objekta.

Član 7

U čistom delu kruga objekta nalazi se: upravna zgrada (poslovne prostorije), zgrada za proizvodnju, prostorije za skladištenje aditiva, začina i materijala za pakovanje i drugog materijala i zgrada za pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava kojima se otpremaju jestivi proizvodi.

Zgrada, prostorije, odnosno mesto za čišćenje i dezinfekciju prevoznih sredstava mora da ima:

1) krovnu zaštitu, betonsko ili metalno postolje ili kanal za pranje vozila koji ima kanalizacioni sistem odgovrajućeg kapaciteta;

2) prostoriju za držanje pribora i dezinfekcionih sredstava;

3) prostoriju u koju je smešten rezervoar sa dezinfekcionim sredstvom i pumpom;

4) priključke za hladnu i toplu vodu temperature najmanje 82 °C, sa ugrađenim termometrom na izlaznoj cevi tople vode;

5) sanitarne prostorije odgovarajuće veličine za potrebe radnika zaposlenih u ovoj zgradi ili se te prostorije moraju nalaziti u neposrednoj blizini.

Prostorija za pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava ne mora postojati u objektu ako na osnovu ugovora čišćenje i dezinfekciju prevoznih sredstava obavlja pravno lice, odnosno preduzetnik registrovan za tu vrstu delatnosti ili ako se koristi automatska oprema za pranje i dezinfekciju.

Upravna zgrada može da bude locirana van kruga objekta.

Član 8

U nečistom delu kruga objekta nalaze se zgrade, prostorije odnosno mesta za:

1) prikupljanje i smeštaj otpadaka životinjskog porekla i konfiskata;

2) đubrište i prostor za sakupljanje otpadaka;

3) primarnu obradu otpadnih voda;

4) kotlarnicu;

5) radionicu za tehničko održavanje opreme;

6) radionicu za popravku prevoznih sredstava.

Mesto za pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava, radionica za održavanje opreme, radionica za popravku prevoznih sredstava i kotlarnica mogu da budu locirani na granici čistog i nečistog dela kruga objekta.

2. Uslovi u pogledu snabdevanja vodom

Član 9

Objekat mora da se snabdeva vodom iz gradskog vodovoda ili iz sopstvenog bunara u dovoljnim količinama i pod odgovarajućim pritiskom. Voda mora da bude kontrolisana i mora da ispunjava standarde propisane za higijensku ispravnost vode za piće.

Ako se u objektu koristi uređaj za dodatno hlorisanje on mora da bude snabdeven alarmnim sistemom i odgovarajućim mernim instrumentima za kontrolu koncentracije hlora.

Član 10

Za potrebe proizvodnje pare (kotlarnice), rashladnih uređaja, protivpožarne zaštite i za slične potrebe može da se koristi voda koja po standardu ne odgovara higijenskoj ispravnosti vode za piće (voda za tehničke svrhe), s tim da cevovod mora da bude potpuno odvojen od cevovoda vode za piće i mora da bude vidno i jasno označen.

Voda za tehničke svrhe ne sme doći u kontakt odnosno ne sme doći do mešanja sa vodom za piće.

Voda koja se koristi za hlađenje posle toplotne obrade proizvoda u hermetički zatvorenoj ambalaži (kontejner) ne sme da bude izvor kontaminacije.

Para kojom se proizvod direktno toplotno obrađuje ne sme da sadrži bilo kakvu materiju koja može da kontaminira proizvod i predstavlja opasnost za zdravlje ljudi.

Voda koja se koristi za proizvodnju leda koji se ugrađuje ili dolazi u kontakt sa proizvodom mora da ispunjava standarde propisane za vodu za piće.

Član 11

U prostorijama objekta mora da bude obezbeđeno snabdevanje toplom vodom. Topla voda koja služi za sanitaciju opreme i prostorija, na mestu potrošnje, mora imati temperaturu od najmanje 82°C.

U objektu mora da postoji odgovarajući broj priključaka hladne i tople vode za pranje opreme i prostorija. Gumena creva za pranje, kada nisu u upotrebi, moraju da budu na držačima postavljenim na pogodnim mestima zidnih površina, u neposrednoj blizini priključaka vode.

Član 12

U proizvodnim prostorijama i hodnicima objekta cevovodi treba da su postavljeni tako da sprečavaju kontaminaciju proizvoda nečistoćama i kondenzom, kao i da su obloženi izolacionim materijalom ili štitnicima.

Član 13

Radi zaštite vodovodne mreže od kontaminacije, koja može nastati usled pojave negativnog pritiska u vodovodnom sistemu, na svim izvodima tople i hladne vode moraju se postaviti ventili protiv povratne sifonaže, ako su:

1) slavine na koje se postavljaju gumena ili plastična creva za pranje sa navojima ili drugim priključcima;

2) završeci cevi uronjeni u vodu, odnosno ako se njihov izlazni otvor nalazi ispod nivoa vode u posudi.

Ventili protiv povratne sifonaže moraju se postaviti neposredno ispred slavine, odnosno druge vrste priključaka.

Ventili protiv povratne sifonaže moraju da budu funkcionalni i lako pristupačni kontroli.

3. Uslovi u pogledu odvoda otpadnih voda

Član 14

Sve otpadne vode iz objekta, osim atmosferskih, pre ulivanja u recipijent (gradska kanalizacija ili prirodni recipijent) prethodno moraju da prođu odgovarajući tretman prečišćavanja i moraju da ispunjavaju uslove u skladu sa posebnim propisom.

Kao deo sistema tretmana prečišćavanja u fazi pred-tretmana mora najmanje da postoji rešetka (sito) sa otvorima promera do 6 mm radi zadržavanja i sakupljanja otpadaka životinjskog porekla ili drugi odgovarajući sistem sa istim efektom, na krajnjoj tački pre ulivanja otpadne vode u recipijent. Nije dozvoljeno prethodno usitnjavanje ili maceracija otpadaka životinjskog porekla.

Sakupljeni otpaci životinjskog porekla i pred-tretmana otpadnih voda moraju da se kategorizuju u skladu sa posebnim propisom.

Član 15

U prostorijama objekta u kojima se koristi voda mora da se obezbedi njen odvod, tako da se otpadne vode ne razlivaju po podnoj površini.

Otpadne vode iz opreme i sa podnih površina moraju se neposredno odvoditi u kanalizaciju. Za odvod vode u svim prostorijama (osim u prostorijama sa temperaturom ispod 0°C) mora da bude postavljen odgovarajući broj slivnika.

Šahtovi moraju da budu obezbeđeni tako da ne propuštaju neprijatne mirise.

Slivnici moraju da budu snabdeveni efikasnim sistemom za sprečavanje povratka neprijatnih mirisa iz kanalizacije.

Oprema koja se koristi za obradu jestivih proizvoda i statična oprema za sanitaciju ručnog alata mora da ima prekinut odvod u kanalizaciju.

4. Uslovi u pogledu izgradnje unutrašnjosti objekta

Član 16

Materijali koji se koriste za izgradnju prostorija u objektu moraju da budu otporni na koroziju, kao i da se lako higijenski održavaju.

Podovi prostorija treba da se stalno održavaju, tako da budu bez oštećenja, da su od čvrstog materijala, nepropustljivog za vodu, so i masne kiseline i otpornog na sredstva za pranje i dezinfekciju. Podovi moraju da budu izrađeni od materijala koji se lako higijenski održava i koji nije klizav.

Podovi moraju imati odgovarajući pad prema odvodnim kanalima ili slivnicima.

Spojevi podova i zidova, kao i zidova međusobno, u svim prostorijama moraju da budu zaobljeni.

Površine zidova proizvodnih prostorija treba da se održavaju tako da su bez oštećenja, da su izvedeni odnosno obloženi do tavanice vodootpornim materijalom ravnih i glatkih površina svetle boje.

U prostorijama i hodnicima u kojima se vrši podni transport moraju da budu ugrađeni odbojnici od nerđajućeg materijala ili odgovarajući parapeti od betona ili druge vrste materijala radi sprečavanja kontaminacije proizvoda.

Uglovi zidova i stubovi, moraju da budu zaštićeni štitnicima od nerđajućeg metala ili drugog odgovarajućeg materijala, ravnih i glatkih površina, koji moraju da budu izvedeni u istoj ravni sa zidnom površinom.

Tavanice i unutrašnje krovne konstrukcije moraju imati ravne površine svetle boje.

Tavanice i unutrašnje krovne konstrukcije treba da se održavaju tako da su bez oštećenja, konstruisani i izvedeni na način da se spreči da čestice nečistoće, materijala kojim su obloženi i kondenzovana vodena para ne kontaminiraju sirovine ili proizvod.

Prozori moraju da imaju okvire od nerđajućeg materijala. Donja ivica zidnog okvira prozora ili parapetni zid donje ivice mora da bude nagnuta prema podu pod uglom od najmanje 25°.

Prozori koji se otvaraju moraju imati zaštitne mreže protiv ulaska insekata. Zaštitne mreže moraju da budu tako izvedene da se mogu lako čistiti.

Ako postoji mogućnost da tokom proizvodnje ulazi prašina, neprijatni mirisi i dim, prozori treba da budu zatvoreni.

Vrata moraju da budu izrađena od nerđajućeg metala ili druge vrste materijala koji ne korodira (osim drveta) i koji se lako higijenski održava i treba da se održavaju u ispravnom stanju.

Okviri vrata moraju da su obloženi materijalom otpornim na koroziju i izvedeni tako da njihovi spojevi sa zidom budu u istoj ravni sa površinom zida.

Spoljna vrata, odnosno ulazna vrata u objekat moraju da se automatski zatvaraju i po potrebi da imaju vazdušnu zavesu i da budu tako izgrađena da sprečavaju ulazak glodara i drugih štetočina u objekat. Vazdušna zavesa mora da bude tako izvedena da se automatski uključuje pri otvaranju vrata.

5. Uslovi u pogledu opreme

Član 17

Oprema koja se upotrebljava u objektima treba da se održava u ispravnom stanju i mora biti izrađena od materijala čvrstog, neporoznog, neapsorbujućeg, bezmirisnog i otpornog na koroziju, koji ne sme da stupa u reakciju sa bilo kojim sastojkom proizvoda, jedinjenjem za pranje i dezinfekciju ili sredstvom za održavanje opreme.

Konstrukcija i način postavljanja opreme treba da omoguće njeno lako i higijensko održavanje i zaštitu proizvoda.

Površina opreme koja dolazi u neposredan dodir sa proizvodima ne sme da ima udubljenja, pukotine, otvorene spojeve, neravne ivice i skrivene uglove ili bilo kakva oštećenja, a sva zavarena mesta treba da su ravna, glatka i u istoj ravni sa okolnom površinom.

Oprema za transport i skladištenje unutrašnjih organa ili odvojenih delova mesa treba da bude izrađena od nerđajućeg materijala.

Za izradu opreme ili delova opreme koji dolaze u dodir sa proizvodima nije dozvoljeno korišćenje: bakra, kadmijuma, antimona, aluminijuma, olova i njihovih legura ili drugih toksičnih metala.

U objektima nije dozvoljeno korišćenje opreme izrađene od drveta, kože, stakla, emajla ili porculana, ni opreme čije obojene površine dolaze u neposredan dodir sa proizvodom.

Izuzetno od st. 5. i 6. ovog člana, oprema izrađena od bakra i drveta može se koristiti iz tehnoloških razloga, ukoliko ne dolazi do kontaminacije.

1) Koloseci

Član 18

Koloseci na linijama obrade mora da su izrađeni od materijala otpornog na koroziju i da su postavljeni na dovoljnoj udaljenosti od zidnih i podnih površina.

Nosači koloseka mora da su izrađeni od materijala otpornog na koroziju.

2) Postolja

Član 19

Postolja koja se koriste pri izvođenju radnih postupaka moraju biti odgovarajuće visine i veličine i izrađena od nerđajućeg materijala. Nepokretna ili pokretna postolja moraju biti postavljena tako da ne dolaze u direktan kontakt sa sirovinama i proizvodima.

Za držanje pokretnih posuda moraju se obezbediti postolja tako da ne dolazi do naknadne kontaminacije čistih posuda i sirovina, odnosno proizvoda.

3) Prenošenje proizvoda

Član 20

Sirovine i proizvodi, kao i otpaci životinjskog porekla mogu se prenositi pokretnim posudama, kanalima sa gravitacionim padom, pneumatskim transportom ili drugom odgovarajućom opremom koji treba da su konstruisani i izvedeni tako da se izbegne rizik od kontaminacije i koji se lako higijenski održavaju.

Sva oprema koja služi za prenošenje mora se održavati u ispravnom stanju.

Oprema koja se koristi za prenošenje sirovina i proizvoda ne sme da se koristi u druge svrhe.

Član 21

Pokretne posude za držanje, skladištenje i transport sirovina i proizvoda moraju biti izrađene od nerđajućeg čelika ili drugog nerđajućeg materijala i moraju imati ravne i glatke površine, zaobljene i ravne spojeve, bez udubljenja, pukotina, nepristupačnih uglova i oštećenja.

Oprema za držanje, skladištenje i transport proizvoda ne sme da se koristi za transport nejestivih proizvoda.

Pokretne posude od nerđajućeg čelika ili drugog materijala moraju da budu označene na sledeći način:

1) posude za jestive proizvode – brojem ili nazivom proizvodnog odeljenja kome pripadaju;

2) posude za nejestive proizvode – prstenom zelene boje;

3) posude za otpatke životinjskog porekla i konfiskat – prstenom crvene boje.

Prsten iz stava 3. ovog člana treba da je širok od 8 cm do 10 cm i da uokviruje sve strane posude.

Boja koja se koristi za označavanje pokretnih posuda od nerđajućeg čelika ili drugog nerđajućeg materijala mora da je neškodljiva i bez mirisa.

Ako su pokretne posude izrađene od plastičnog materijala bele boje, osim posuda za jestive proizvode, mora da su obeležene u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana.

Pokretne posude koje se koriste za prihvatanje i prenošenje otpadaka životinjskog porekla i konfiskata moraju biti konstruisane tako da se mogu zatvarati i zaključavati.

Član 22

Nepokretne posude (bazeni) moraju da ispunjavaju uslove propisane u članu 21. stav 1. ovog pravilnika i moraju biti nepropustljive i imati sopstveni sistem za odvod otpadnih voda posle pranja.

Sadržaj u nepokretnoj posudi (bazenu) mora da je obeležen na način koji omogućava sledljivost. Način obeležavanja mora biti takav da ne dolazi do kontaminacije sadržaja u bazenu.

Član 23

Kanali sa gravitacionim padom moraju biti izrađeni od nerđajućeg materijala. Po konstrukciji, kanali ne smeju imati oštre uglove, moraju da imaju glatke površine i moraju da budu izrađeni tako da se mogu higijenski održavati.

Horizontalni kanali, odnosno kosi kanali moraju imati otvore sa gornje strane, pokrivene vratima sa zaptivačima. Vrata na kanalima postavljaju se tako da prelaze ivice otvora.

Kanali za jestive proizvode kod kojih ne postoji mogućnost prskanja tečnog dela transportovanog materijala mogu biti sa gornje strane otvoreni celom dužinom.

Držači kanala kojima se oni pričvršćuju za tavanicu, zidne površine ili opremu moraju biti od nerđajućeg metala.

Ako kanal prolazi kroz spratnu konstrukciju, početni deo kanala mora biti oivičen betonskom ogradom ili prirubnicom od nerđajućeg čelika, visine najmanje 30 cm od podne površine.

Otvori koji povezuju prostoriju za rasecanje i obradu sa prostorijom za prihvatanje otpadaka životinjskog porekla moraju imati mehaničku zaštitu i vazdušnu zavesu radi sprečavanja prodiranja neprijatnih mirisa.

Član 24

Sistem za pneumatski transport mora po konstrukciji biti takav da može higijenski da se održava.

4) Radni stolovi

Član 25

Radni stolovi u proizvodnim prostorijama moraju biti izrađeni od nerđajućeg materijala i moraju imati glatke i ravne površine tako da se mogu lako higijenski održavati.

Ako je deo površine radnog stola izrađen od plastičnog materijala, odnosno od tvrde plastike, one treba da budu ravne i lako pokretne.

Radni stolovi na kojima se tehnološki postupci izvode uz korišćenje vode moraju imati zaobljene i uzdignute ivice i poseban odvod za otpadne vode koji je preko prekinutog odvoda spojen sa kanalizacijom.

Član 26

Konvejerski sto sa pokretnim posudama ili trakom izgrađenom od nerđajućeg materijala sa sopstvenim sistemom za pranje i sanitaciju mora da ima:

1) sistem za pranje i sanitaciju posuda ili trake sa hladnom i toplom vodom temperature najmanje 82°C;

2) kružni termometar postavljen na vidnom mestu za kontrolu temperature tople vode;

3) uređaj za odvod vodene pare;

4) odvod otpadnih voda preko prekinutog vodenog zatvarača (sifona) u kanalizaciju.

Ako konvejerski sto ima samo mehaničko uklanjanje nečistoća i pranje hladnom vodom mora se oprati i toplom vodom i sanitirati najmanje jedanput dnevno.

5) Oprema za pranje ruku

Član 27

U proizvodnim prostorijama u kojima se sirovine i proizvodi obrađuju ili prerađuju mora biti pravilno raspoređena oprema za pranje ruku.

Oprema za pranje ruku sastoji se od:

1) lavaboa od nerđajućeg čelika, sa nožnim pogonom ili na drugi odgovarajući način (fotoćelija i dr.), radi sprečavanja širenja kontaminacije, koji je snabdeven hladnom i toplom vodom. Odvod vode iz lavaboa mora biti povezan sa kanalizacijom preko vodenog zatvarača (sifona);

2) posude sa sredstvom za pranje ruku;

3) papirnatih peškira postavljenih iznad ili pored lavaboa ili je obezbeđen drugi način sušenja ruku, osim vazdušnih sušača;

4) posude za upotrebljene papirnate peškire, smeštene u neposrednoj blizini lavaboa.

6) Uređaj za sanitaciju

Član 28

Uređaj za sanitaciju noževa, testera i druge ručne opreme, u proizvodnim prostorijama mora da bude u potrebnom broju, postavljeni i pravilno raspoređeni, izrađeni od nerđajućeg čelika odgovarajućeg oblika i veličine ili alternativni sistem sa istim efektom sanitacije, koji mogu biti pojedinačni ili zbirni.

U uređaju za sanitaciju mora da se obezbedi voda temperature najmanje 82°C.

Uređaj za sanitaciju mora da ima cev za dovod vode, obezbeđen protok (prelivna cev, prelivna površina i dr.) i rešetku za noževe i drugi alat koji se nalazi ispod nivoa vode.

Ako je uređaj sa sanitaciju iz stava 1. ovog člana učvršćen mora da ima i odvod za pražnjenje.

Uređaj za sanitaciju većih dimenzija (za električne i ručne testere i dr.), mora da ima cev za dovod vode, termometar, prelivnu cev i odvodnu cev za pražnjenje koja je preko prekinutog odvoda, vezana za kanalizaciju.

7) Osvetljenje

Član 29

Proizvodne prostorije, radne površine i predmeti rada moraju biti osvetljeni prirodnim ili veštačkim svetlom odgovarajućeg intenziteta.

Radi obezbeđenja prirodnog osvetljenja, staklo ili drugi materijal na prozorima treba da bude neobojen i potpuno providan.

Veštačko osvetljenje mora da obezbedi difuznu svetlost koja ne menja boju osvetljenog predmeta. Svetlosni izvori treba da budu tako raspoređeni da svetlost u prostoriji bude što je moguće više ujednačena.

Svetlosni izvori moraju da budu postavljeni tako da celu radnu površinu osvetljavaju predviđenom jačinom svetlosti i bez stvaranja senki. Izvor veštačkog svetla treba da bude postavljen u armaturu od nerđajućeg materijala i zaštićen zatvorenim, prozračnim ili providnim štitnikom od plastike. Nije dozvoljeno korišćenje staklenih i emajliranih štitnika u proizvodnim prostorijama.

Horizontalni i vertikalni razvodi električne mreže u proizvodnim prostorijama i iznad radnih površina moraju da budu zaštićeni odgovarajućim štitnicima.

Jačina osvetljenosti na pojedinim radnim mestima i proizvodnim prostorijama treba da iznosi:

1) na mestu na kome se prilikom prijema pregledaju trupovi goveda ili polutke – 500 lh, u nivou plećki i prednjih nogu;

2) na mestu na kome se prilikom prijema pregledaju svinjske polutke – 550 lh, u visini mandibularnih limfnih čvorova;

3) u prostorijama za hlađenje polutki goveda i svinja – 110 lh, u nivou prednjih nogu;

4) u prostorijama za hlađenje unutrašnjih organa – 220 lh;

5) u svim proizvodnim prostorijama najmanje – 220 lh, u visini radnih površina;

6) u svim vrstama skladišta – 110 lh.

8) Ventilacija

Član 30

U prostorijama objekta, u odnosu na veličinu i namenu, mora se obezbediti prirodna ili veštačka ventilacija, odvod vodene pare i odvod neprijatnih mirisa.

Otvori za dovod svežeg vazduha moraju biti postavljeni tako da ne dođe do kontaminacije vazduha prašinom, neprijatnim mirisima i sl. Ti otvori mora da budu snabdeveni filterima i zaštitnom mrežom protiv ulaska insekata.

Horizontalni razvodi ventilacionog sistema u proizvodnim prostorijama ne smeju biti iznad radnih površina.

6. Uslovi u pogledu prostorija

1) Prostorija za higijensko održavanje opreme

Član 31

Za higijensko održavanje opreme u objektu mora da postoji jedna ili više prostorija odgovarajuće veličine, na pogodnom mestu.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da budu izvedene u skladu sa uslovima iz čl. 15. i 16, člana 19. stav 2. i čl. 29. i 30. ovog pravilnika.

U prostorijama za higijensko održavanje opreme treba da postoje dovodi hladne vode i tople vode temperature najmanje 82°C i kružni termometar ugrađen na izlaznom delu cevi za toplu vodu.

Ako se u objektu koriste automatski uređaji za higijensko održavanje opreme oni moraju imati dovode tople vode temperature najmanje 82°C, kružni termometar ugrađen na izlaznom delu cevi za toplu vodu ili se može koristiti i druga oprema sa istim efektom.

Za držanje pribora i sredstava za održavanje higijene (ručni alat, sredstva za čišćenje, pranje i dezinfekciju i sl.) mora da postoji posebna prostorija koja se zaključava.

2) Prostorije za veterinarsku inspekciju

Član 32

Zavisno od veličine i namene, objekat mora da ima najmanje jednu radnu prostoriju odgovarajuće veličine za potrebe veterinarske inspekcije.

Prostorija za potrebe veterinarske inspekcije mora da ima potreban nameštaj i opremu.

U okviru ovih prostorija moraju da postoje odvojeni delovi za garderobu i sanitarne prostorije.

3) Prostorije za potrebe radnika

Član 33

U objektima moraju da postoje prostorije za presvlačenje radnika (garderobe) i sanitarne prostorije (kupatila i toaleti) odvojene za muškarce i žene.

Ako su prostorije iz stava 1. ovog člana u različitim zgradama objekta, one moraju biti hodnikom povezane sa proizvodnim prostorijama.

U okviru garderoba moraju biti uređene prostorije ili prostor za prijem prljave i izdavanje čiste zaštitne odeće.

Garderobe i sanitarne prostorije u čistom delu objekta moraju da budu odvojene od garderoba i sanitarnih prostorija u nečistom delu objekta.

Garderobe i sanitarne prostorije moraju imati prirodnu ili veštačku ventilaciju.

U garderobama se za svakog zaposlenog radnika obezbeđuje poseban ormar za civilno odelo i obuću kao i ormar za radnu odeću i obuću, u kome se može ostavljati i ručni alat. Ormar je izrađen od materijala koji se lako higijenski održava i postavljen na postolje sa krovnom površinom nagnutom napred pod uglom od najmanje 25°. U garderobi se moraju obezbediti i sedišta koja su izrađena od materijala koji se lako higijenski održava.

U garderobama može da postoji i posebno predviđeno mesto za ostavljanje radne obuće, koje je odgovarajuće opremljeno (držači), kao i poseban prostor (kasete) za ručni alat i držači za kecelje.

Ako se dnevno vrši zamena radne odeće nije potrebno da postoji poseban ormar za radnu odeću, a radna obuća, kecelje i alat se ostavljaju na za to predviđenom mestu.

U sklopu garderoba moraju se nalaziti sanitarne prostorije za održavanje lične higijene radnika (kupatila i toaleti).

U kupatilu na svakih 15 zaposlenih radnika u smeni obezbeđuje se jedna oprema za pranje ruku u skladu sa članom 27. stav 2. ovog pravilnika i jedna tuš-kabina.

Tuš-kabina mora da ispunjava sledeće uslove:

1) zidovi tuš-kabine mora da su obloženi vodootpornim materijalom bele ili svetle boje, a ako su montažni – moraju biti izrađeni od nerđajućeg materijala glatkih i ravnih površina;

2) tuš-kabina mora da ima toplu i hladnu vodu, držač za tečni sapun i tečni sapun;

3) pri ulazu u tuš-kabinu mora se postaviti držač peškira i držač rublja.

Toaleti (klozeti), odvojeni za muškarce i žene, moraju biti građevinski odvojeni od garderoba i kupatila.

U objektima u kojima su garderobe udaljene od proizvodnih prostorija moraju da postoje toaleti u neposrednoj blizini tih prostorija, odvojeni od njih hodnikom ili drugom prostorijom i pretprostorom (tampon-prostorijom).

Vrata između pretprostora toaleta i prostorije sa kabinama, kao i vrata na kabinama za klozetske šolje treba da se otvaraju u oba pravca (leptir-vrata). Vrata na kabinama za klozetske šolje moraju biti podignuta od podne površine i izrađena od materijala koji se lako pere i dezinfikuje.

U pretprostoru toaleta mora da se postavi potreban broj opreme za pranje ruku, u skladu sa članom 27. stav 2. ovog pravilnika. Vrata na ulazu u pretprostor toaleta moraju da imaju uređaj za automatsko zatvaranje.

Na svakih 20 zaposlenih u smeni mora da se obezbedi jedan toalet.

Ispiranje klozetskih šolja vodom vrši se na nožni pogon. Klozetske šolje u muškim toaletima, do jedne trećine od ukupno predviđenog broja šolja, mogu se zameniti pisoarima, koji treba da se postave u određenom delu toaleta.

Za pušenje i odmor radnika za vreme radnog vremena mora se obezbediti najmanje jedna prostorija sa odgovarajućom ventilacijom.

Za ishranu zaposlenog osoblja u objektima mora da postoji odgovarajuće opremljena prostorija.

Zabranjeno je unošenje hrane i pića u proizvodne prostorije ili garderobe.

III Higijena zaposlenog osoblja

Član 34

Pri radu u objektima iz člana 1. ovog pravilnika, zaposleno osoblje koje radi u proizvodnim prostorijama i dolazi u neposredni dodir sa sirovinama i proizvodima obavezno je da koristi radnu odeću i obuću – bele boje a kada je to potrebno i zaštitnu odeću i obuću, da održava ručni alat na higijenski način i da se pridržava uslova o veterinarsko-sanitarnom redu.

Radnici moraju da nose zaštitne mrežice.

Radnici koji rade sa otpacima životinjskog porekla i na tehničkom održavanju prostorija, uređaja i opreme moraju da imaju radnu odeću u boji.

Radnici koji rade u prostorijama sa temperaturom ispod 0°C nose bela radna odela preko zaštitnog odela.

Radnu odeću radnik menja svakodnevno, a ako to priroda posla zahteva i češće.

Za higijensko održavanje radne odeće mora se obezbediti pranje i sušenje, korišćenjem sopstvenih perionica ili korišćenjem usluga drugih perionica.

Ručni alat i druga ručna oprema (drške satara, noževa, oštrača, kuka, korice za držanje noževa, lanac za držanje korica i sl.) mora biti izrađen od nerđajućeg metala ili plastike.

Ručni alat i druga ručna oprema se u toku rada mora održavati u higijenski ispravnom stanju. Zavisno od prirode posla, a obavezno posle svakog prljanja, ručni alat se mora sanitirati vodom temperature najmanje 82°C. Posle završetka rada samo očišćen i opran ručni alat i druga ručna oprema, ostavlja se na za to određeno mesto.

Radnici zaposleni u neposrednoj proizvodnji moraju biti podšišani i obrijani i moraju imati urednu kosu. Nokti na prstima ruku moraju uvek biti čisti i uredno podrezani.

U proizvodnim prostorijama zabranjeno je pri radu nošenje ručnih satova i nakita, kao i upotreba kozmetičkih sredstava.

Pre ulaska u toalet moraju da se ostave na za to određeno mesto ručni alat i deo zaštitne odeće (kecelja i mantil).

Radnici zaposleni u proizvodnji moraju biti zdravi i ne smeju da budu prenosioci i izlučivači uzročnika bolesti ili kontaminenata na hranu životinjskog porekla.

Ozlede na rukama moraju da se zaštite gumenim rukavicama ili naprstkom.

Sanitarne knjižice zaposlenog osoblja moraju biti na raspolaganju veterinarskom inspektoru.

IV Objekti za rasecanje mesa papkara, kopitara, živine, lagomorfa i farmske divljači

Član 35

Objekat za rasecanje mesa papkara, kopitara, živine, kunića i drugih vrsta mesa koje se raseca, u zavisnosti od načina rada i vrste proizvodnje, mora da ima prostorije za:

1) prijem i otpremanje mesa;

2) hlađenje i smrzavanje mesa;

3) skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i odmrzavanje;

4) rasecanje i obradu mesa;

5) proizvodnju usitnjenog mesa (mlevenje, seckanje) i mehanički separisanog mesa (MSM);

6) proizvodnju poluproizvoda od mesa (usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje, usitnjeno oblikovano meso);

7) pakovanje mesa;

8) laboratoriju;

9) higijensko održavanje opreme;

10) veterinarsku inspekciju;

11) otpatke životinjskog porekla i konfiskat;

12) garderobe i sanitarne prostorije;

13) odmor i ishranu radnika;

14) skladištenje materijala za pakovanje;

15) pripremu (formiranje) kartona;

16) čišćenje i dezinfekciju prevoznih sredstava.

Ako je prostorija za rasecanje i obradu mesa u sastavu industrijskog objekta za klanje životinja, odnosno industrijskog objekta za klanje i preradu mesa ne mora da ima posebne prostorije navedene u stavu 1. tač. 10), 11), 12), 13) i 16) ovog člana, a ako je u sastavu zanatskog objekta za klanje životinja umesto prostorije iz stava 1. tačka 11) ovog člana može da ima kontejnere.

Ako se u objektu proizvodi mast, loj, odnosno proizvodi od masti prostorije u okviru objekta moraju da ispunjavaju i uslove iz člana 66. st. 3, 4, 5. i 6. i čl. 67, 68. i 69. ovog pravilnika.

U objektu iz stava 1. ovog člana, neupakovano meso mora biti skladišteno i transportovano odvojeno od upakovanog mesa.

U objektu iz stava 1. ovog člana, rad sa mesom različitih vrsta mora biti organizovan tako da se kontaminacija spreči ili svede na najmanju moguću meru, obezbeđivanjem kontinuiranog toka operacija ili odvajanjem različitih proizvodnih partija tako da se one obavljaju u različito vreme ili u posebnim prostorijama.

1. Prostorije za prijem i otpremanje mesa

Član 36

Objekat u kome se vrši rasecanje ili obrada mesa mora da ima odvojene prostorije za prijem i otpremanje neupakovanog mesa (trupova, polutki ili četvrti) i upakovanog mesa osim ako se prijem i otprema ne obavljaju u različito vreme.

Prostorija za prijem ili otpremanje mesa mora da ima: istovarno-utovarnu rampu sa vazdušnom zavesom odnosno drugu vrstu zaštite (vrata, gumeni ili plastični štitnici i sl.) protiv ulaska insekata i glodara i sprečavanja uticaja spoljne sredine, kao i u neposrednoj blizini opremu za pranje ruku, a ako je to potrebno uređaj za sanitaciju.

Za istovar i utovar neupakovanog mesa mora da se obezbedi kolosek za transport.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da budu funkcionalno povezane sa ostalim proizvodnim prostorijama i bez ukrštanja puteva neupakovanog i upakovanog mesa, osim ako se prijem i otprema ne obavljaju u različito vreme.

Meso pri prijemu i otpremi mora da bude ohlađeno i da ima temperaturu, i to:

1) organi do +3°C;

2) meso papkara, kopitara i krupne divljači odnosno gajene divljači do +7°C;

3) meso živine, logomorfa i sitne divljači do +4°C.

Ako se meso prima ili otprema smrznuto u unutrašnjosti mesa se mora postići temperatura od -12°C do -18°C ili niža.

2. Prostorije za hlađenje i smrzavanje mesa

Član 37

Broj i kapacitet prostorija za hlađenje i smrzavanje mesa mora da bude takav da obezbedi hlađenje, smrzavanje i skladištenje neupakovanog i upakovanog mesa.

Neupakovano meso mora da se hladi, smrzava i skladišti odvojeno od upakovanog mesa, osim ako se hlađenje, smrzavanje ili skladištenje ne obavljaju u različito vreme.

Meso namenjeno smrzavanju mora da bude smrznuto bez nepotrebnog odlaganja, uzimajući u obzir i period stabilizacije pre smrzavanja.

Tokom hlađenja i skladištenja mora da se održava temperatura mesa u skladu sa članom 36. st. 5. i 6. ovog pravilnika.

Ako se meso smrzava i smrznuto skladišti u unutrašnjosti mesa mora se postići temperatura od -18°C ili niža.

Član 38

Prostorije za hlađenje i smrzavanje pored termoelementa daljinskog termometra, moraju na pogodnom mestu imati postavljene kontrolne termometre.

U pogledu materijala i načina postavljanja, koloseci i nosači koloseka u prostorijama za hlađenje i smrzavanje moraju ispunjavati uslove propisane u članu 18. ovog pravilnika.

Ispod opreme za hlađenje moraju biti postavljene posude za odvod vode, izrađene od nepropustljivog i nerđajućeg materijala, koje su preko vodenog zatvarača (sifona) neposredno spojene sa podnom kanalizacijom.

Član 39

Prostorije za hlađenje trupova i polutki, moraju biti u blizini prostorija za prijem mesa sa kojima su povezane zatvorenim hodnicima.

Član 40

Smrznuto meso i proizvodi od mesa skladište se u prostoriji za skladištenje na podmetače ili palete koji su postavljeni dovoljno udaljeno od zida tako da proizvod ne dodiruje zidne površine.

Član 41

Na spoljnim zidovima prostorija za hlađenje i smrzavanje moraju da postoje termografi.

Termografi iz stava 1. ovog člana nisu potrebni ako postoji centralno praćenje i registrovanje temperatura tih prostorija pomoću kontinualnih termopisača.

3. Prostorije za skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i odmrzavanje

Član 42

Prostorije za skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i odmrzavanje moraju po kapacitetu i opremi biti takve da se u njima mogu obavljati operacije uklanjanja ambalažnog materijala i odmrzavanje sirovina.

U prostoriji za odmrzavanje ne može da se drži sirovina u kartonskoj ambalaži.

Ako se skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje može obavljati u drugom prostoru tako da ne postoji opasnost od kontaminacije, nije potrebna posebna prostorija za skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje.

4. Prostorije za rasecanje i obradu mesa

Član 43

Prostorije za rasecanje i obradu mesa moraju, po veličini i opremi odgovarati vrsti i načinu proizvodnje i kapacitetu rada.

Meso za rasecanje treba da se doprema u radne prostorije postupno i po potrebi.

Za kontrolu temperature vazduha u prostoriji za rasecanje, na vidnom mestu, mora da bude postavljen najmanje jedan termometar za praćenje temperature i termograf ili druga vrsta opreme za stalno lokalno registrovanje temperature.

Ako postoji centralno stalno registrovanje temperature prostorija, termografi nisu potrebni.

Uređaji za hlađenje ne smeju biti postavljeni iznad radnih površina.

Za pranje ruku i sanitaciju ručnog alata mora postojati dovoljan broj opreme za pranje ruku i uređaja za sanitaciju.

Temperatura vazduha u radnim prostorijama mora da bude do +12 °C.

Pri rasecanju, odkoštavanju i obradi (npr. rezanje, sečenje na kocke i dr.), kao i umotavanja i pakovanja, mora da se održava temperatura, i to:

1) organa do +3°C;

2) mesa papkara, kopitara i krupne divljači, odnosno gajene divljači do +7°C;

3) mesa živine, lagomorfa i sitne divljači do +4°C.

Ako je prostorija za rasecanje i obradu mesa u sastavu objekta za klanje životinja, meso može da se odkoštava i raseca pre postizanja temperature iz stava 8. ovog člana, ako je to potrebno radi tehnološkog procesa. U tom slučaju meso mora da se transportuje u prostoriju za rasecanje odmah posle klanja, a posle rasecanja, ako se pakuje mora da se ohladi do temperature iz stava 8. ovog člana.

Ako je po veličini i kapacitetu proizvodnje i načinu rada prostorija za rasecanje mesa takva da se sprečava kontaminacija mesa, usitnjenog mesa i poluproizvoda od mesa, u njoj mogu da se obavljaju operacije usitnjavanja mesa i prethodnog pakovanja (npr. umotavanje, stavljanje u kese). U tom slučaju prostorija za rasecanje mesa treba da bude građevinski odvojena, a tehnološki povezana sa prostorijom za pripremu (formiranje) kartona.

5. Prostorije za proizvodnju usitnjenog mesa i mehanički separisanog mesa (MSM)

Član 44

Prostorija za proizvodnju usitnjenog mesa i mehanički separisanog mesa (MSM), mora po kapacitetu i opremi da bude takva da se u njoj mogu obavljati operacije usitnjavanja i mora ispunjavati uslove iz člana 43. ovog pravilnika.

Usitnjeno meso i mehaniči separisano meso (MSM), odmah posle umotavanja ili pakovanja mora da se ohladi do postizanja unutrašnje temperature do +2°C ili da se smrzava do -18°C.

Meso usitnjeno i mehaniči separisano meso (MSM), može da se skladišti najduže tri meseca.

Temperatura smrznutog usitnjenog i mehaniči separisanog mesa (MSM), iz stava 2. ovog člana mora da se održava i tokom transporta.

6. Prostorije za proizvodnju poluproizvoda od mesa

Član 45

Prostorije za proizvodnju poluproizvoda od mesa moraju po veličini i opremi odgovarati vrsti i načinu proizvodnje i kapacitetu rada.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju ispunjavati uslove iz člana 43. ovog pravilnika.

Poluproizvodi od mesa odmah nakon umotavanja ili pakovanja moraju da se ohlade do postizanja unutrašnje temperature do +4°C ili da se smrzava do -18°C i ove temperature se moraju održavati tokom skladištenja i transporta.

Ako se u prostoriji iz stava 1. ovog člana obavljaju operacije prethodnog pakovanja prostorija mora da bude građevinski odvojena, a tehnološki povezana sa prostorijom za pripremu (formiranje) kartona.

7. Prostorije za pakovanje mesa

Član 46

Prostorija za pakovanje mesa mora, po veličini i opremi, odgovarati vrsti i načinu, kao i kapacitetu proizvodnje. Ta prostorija mora biti građevinski odvojena od prostorije za rasecanje i prostorije za prijem i pripremu (formiranje) kartona.

Temperatura vazduha u prostoriji za pakovanje mesa mora da bude do +12°C. U prostoriji za pakovanje mora postojati oprema za pranje ruku, i uređaj za sanitaciju.

8. Prostorije za laboratoriju

Član 47

U prostorijama za laboratoriju moraju da se obezbede uređaji i oprema za kontrolu higijenskih uslova rada, higijenske ispravnosti sirovina i gotovih proizvoda i opremu za kontrolu rezidualnog hlora u vodi.

Ako objekat ima zaključen ugovor sa akreditovanom laboratorijom za ispitivanje higijenskih uslova rada, higijenske ispravnosti sirovina i gotovih proizvoda, ne mora da ima posebnu prostoriju za laboratoriju.

9. Prostorija za higijensko održavanje opreme

Član 48

Po veličini i opremi prostorije za higijensko održavanje opreme moraju da budu izvedene u skladu sa članom 31. ovog pravilnika.

U prostoriji iz stava 1. ovog člana se obavlja i higijensko održavanje povratne ambalaže.

10. Prostorije za otpatke životinjskog porekla i konfiskat

Član 49

Prostorija za otpatke životinjskog porekla i konfiskat mora da bude odvojena od proizvodnih prostorija i locirana tako da prilikom transporta ne dođe do ukrštanja puteva za jestive proizvode i puteva za otpatke životinjskog porekla ili se transport može obaviti na kraju rada.

Prostorija za otpatke životinjskog porekla se mora zaključavati i mora da bude zaštićena od ulaska insekata i glodara.

Temperatura vazduha u prostoriji iz stava 1. ovog člana mora da bude do +4°C.

Transport otpadaka životinjskog porekla do prostorije za otpatke životinjskog porekla i konfiskat može da se obavlja kanalima sa gravitacionim padom, pneumatskim cevovodima ili nepropustljivim posudama.

Prostorija za otpatke životinjskog porekla mora da ima posude za prijem i prenošenje, opremu za pranje ruku, priključak za toplu vodu i sredstva za dekarakterizaciju kategorije 1 otpadaka životinjskog porekla (karbolna kiselina, metilensko plavilo i sl.).

11. Prostorije za veterinarsku inspekciju

Član 50

Prostorije za veterinarsku inspekciju moraju biti u skladu sa članom 32. ovog pravilnika.

12. Garderobe i sanitarne prostorije

Član 51

Garderobe i sanitarne prostorije moraju da budu u skladu sa članom 33. ovog pravilnika.

13. Prostorije za odmor i ishranu radnika

Član 52

Prostorije za odmor i ishranu radnika moraju biti u skladu sa članom 33. st. 18. i 19. ovog pravilnika.

14. Prostorije za skladištenje materijala za pakovanje

Član 53

Prostorije za skladištenje materijala za pakovanje moraju da budu suve i da imaju dobru ventilaciju.

Materijal za pakovanje skladišti se na police ili podmetače, odnosno na palete tako da je razmak od površine poda toliki da ne dolazi do kontaminacije materijala. Podmetači, police ili palete treba da budu udaljeni od zidova toliko da se omogući nesmetan prolaz i čišćenje. Između redova složenog materijala za pakovanje mora da postoji dovoljno širok manipulativni prostor.

Materijal za pakovanje mesa skladišti se u posebnu prostoriju.

U prostoriji za skladištenje materijala za pakovanje mora da se sprečava pojava glodara i drugih vrsta štetočina.

15. Prostorija za pripremu u formiranje kartona

Član 54

Prostorija za pripremu u formiranje kartona mora da bude u skladu sa članom 16. ovog pravilnika.

16. Prostorija za čišćenje i dezinfekciju prevoznih sredstava

Član 55

Prostorija za čišćenje i dezinfekciju prevoznih sredstava mora da bude u skladu sa članom 7. ovog pravilnika.

V Objekti za preradu mesa

Član 56

Objekat za preradu mesa zavisno od načina rada i vrste proizvodnje, mora da ima prostorije za:

1) prijem mesa;

2) hlađenje i smrzavanje mesa;

3) skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i odmrzavanje;

4) rasecanje i obradu mesa za potrebe prerade;

5) laboratoriju;

6) higijensko održavanje opreme;

7) veterinarsku inspekciju;

8) otpatke životinjskog porekla i konfiskat;

9) garderoba i sanitarne prostorije;

10) odmor i ishranu radnika;

11) pripremu (formiranje kartona);

12) skladištenje materijala za pakovanje;

13) čišćenje, pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove iz člana 7. člana 16. čl. 31. do 33, čl. 36. do 43, čl. 47. do 49, i čl. 53. do 55. ovog pravilnika.

Pored prostorija iz stava 1. ovog člana objekat za preradu mesa mora da ima i prostorije za:

1) prethodnu pripremu, obradu i sortiranje sirovina životinjskog i neživotinjskog porekla;

2) soljenje i salamurenje;

3) proizvodnju kobasica, dimljenih i suvomesnatih proizvoda i slanine;

4) proizvodnju proizvoda u hermetički zatvorenim posudama (konzervi i jela od mesa);

5) skladištenje i otpremanje gotovih proizvoda;

6) skladištenje začina, aditiva i dodataka.

Ako je prostorija za preradu mesa u sastavu objekta za klanje životinja ne mora da ima posebne prostorije iz stava 1. tač. 1), 2), 7) i 13) ovog člana, a ako je u sastavu zanatskog objekta za klanje životinja umesto prostorije za otpatke životinjskog porekla i konfiskata može da ima kontejnere.

Ako je prostorija za preradu mesa u sastavu objekta za resecanje mesa ne mora da ima prostorije iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 5), 8), 12) i 13) ovog člana.

Ako se u objektu proizvodi mast, loj, odnosno proizvodi od masti prostorije u objektu moraju da ispunjavaju uslove u skladu sa članom 66. st. 3, 4, 5. i 6. čl. 67, 68. i 69. ovog pravilnika.

U objektu iz stava 1. ovog člana, rad mora da bude organizovan tako da se kontaminacija spreči ili svede na najmanju moguću meru, obezbeđivanjem kontinuiranog toka operacija.

Sirovine, aditivi, začini i gotovi proizvodi ne smeju dolaziti u kontakt sa podom i sa njima se mora postupati na takav način da se spreči kontaminacija i opasnost od kontaminacije.

Gotovi proizvodi ne smeju dolaziti u kontakt sa sirovinama.

Izuzetno ako je prostorija za rasecanje i obradu mesa dovoljne veličine u zavisnosti od vrste proizvodnje i kapaciteta može da ima odvojene delove za rasecanje i obradu mesa, smeštaj posuda za soljenje, odnosno salamurenje, mašinsku obradu odnosno pripremu nadeva, punjenje omotača i drugu obradu.

1) Prostorije za prethodnu pripremu, obradu i sortiranje sirovina životinjskog i neživotinjskog porekla

Član 57

Prostorije za prethodnu pripremu, obradu i sortiranje sirovina životinjskog i neživotinjskog porekla moraju biti građevinski odvojene od prostorija u kojima se obrađuje ili prerađuje meso.

Prostorije iz stava 1. ovog člana nisu potrebne ako se dopremljena sirovina životinjskog odnosno neživotinjskog porekla ugrađuje u proizvode bez prethodne pripreme, obrade ili sortiranja.

2) Prostorije za soljenje i salamurenje

Član 58

Prostorije za soljenje i salamurenje, moraju da budu građevinski odvojene od ostalih proizvodnih prostorija, ali funkcionalno povezane prema tehnološkom procesu proizvodnje.

U prostoriji iz stava 1. ovog člana može da se obavlja i priprema salamure i ubrizgavanje ukoliko je tako uređena i opremljena.

U prostoriji za soljenje i salamurenje temperatura vazduha mora da bude do +12 °C.

3) Prostorije za proizvodnju kobasica, dimljenih i suvomesnatih proizvoda i slanine

Član 59

U zavisnosti od vrste i kapaciteta proizvodnje kobasica, dimljenih i suvomesnatih proizvoda i slanine mora da postoje posebne prostorije. Opremljenost i veličina ovih prostorija zavise od vrste proizvodnje tako da se obezbedi kontinuiran tok tehnoloških postupaka i bezbednost sirovina i proizvoda.

Ako se proizvodnja iz stava 1. ovog člana obavlja na jedinstvenoj kontinualnoj liniji proizvodnje, ona može da se obavlja u istoj prostoriji, koja po opremljenosti i veličini mora da osigura bezbednost sirovina i proizvoda.

Operacija obrade sirovina koju prati stvaranje velike količine toplote, a ne čine deo jedinstvene kontinualne linije proizvodnje, mora da se obavlja u posebnoj prostoriji.

U zavisnosti od vrste proizvoda iz stava 1. ovog člana i kombinacije primenjenih tehnoloških postupaka toplotna obrada, dimljenje, sušenje, odnosno zrenje moraju da se obavljaju u posebnim prostorijama koje su građevinski odvojene od ostalih proizvodnih prostorija ili u prostorijama sa odgovarajućom opremom.

Za hlađenje neposredno posle toplotne obrade mora postojati posebna prostorija ili prostor u skladu sa kapacitetom proizvodnje.

Uređaji za toplotnu obradu moraju imati instrumente za praćenje i registrovanje temperature.

Za proizvodnju fermentisanih kobasica mora da postoji posebna prostorija za pripremanje, obradu i punjenje sirovine, kao i posebne prostorije za dimljenje i zrenje ili prostorije sa odgovarajućom opremom.

4) Proizvodi u hermetički zatvorenim posudama (konzerve i jela od mesa)

Član 60

U zavisnosti od vrste i kapaciteta za proizvodnju proizvoda u hermetički zatvorenim posudama mora da postoje posebne prostorije za punjenje i zatvaranje konzervi i jela od mesa.

Oprema i veličina ovih prostorija mora da bude takva da obezbedi kontinuirani tok tehnoloških postupaka, bezbednost sirovina i proizvoda.

Ako se proizvodnja iz stava 1. ovog člana obavlja na jedinstvenoj kontinualnoj liniji proizvodnje, može se obavljati u jednoj prostoriji.

Ako se proizvodnja različitih vrsta proizvoda u hermetički zatvorenim posudama obavlja istovremeno u jednoj prostoriji, operacija obrade sirovina koju prati stvaranje velike količine toplote, a ne čini deo jedinstvene kontinualne linije proizvodnje, mora da se obavlja u posebnoj prostoriji.

U zavisnosti od veličine prostorije za punjenje i zatvaranje u njoj može da se obavlja i kontrola hermetičnosti zatvaranja konzervi i kontrola težine.

U prostoriji za punjenje i zatvaranje polutrajnih konzervi temperatura vazduha ne sme da bude viša od +12 °C.

Član 61

Ako se dopremanje praznih limenki ili druge neposredne ambalaže u prostoriju za punjenje i zatvaranje obavlja putem konvejerskog sistema, ne sme da dolazi do njihove kontaminacije.

Limenke pre punjenja moraju da se peru ili čiste.

Uređaji koji se koriste za pranje ili čišćenje moraju da imaju postavljene merne i kontrolne instrumente.

Ako se koristi vazduh pod pritiskom za mehaničko čišćenje limenki prethodno mora da prolazi kroz odgovarajuće filtere.

Član 62

Prostorije za toplotnu obradu konzervi i jela od mesa moraju da budu građevinski odvojene od ostalih proizvodnih prostorija.

Uređaji za toplotnu obradu moraju da imaju dvostruke merne instrumente. Ako se toplotna obrada izvodi u zatvorenom uređaju, mora da postoji mogućnost vizuelne kontrole nivoa vode (prelivna cev, nivokazno staklo) i zvučni ili vizuelni alarmni uređaj.

Sušenje i hlađenje proizvoda u hermetički zatvorenim posudama obavlja se u posebnoj prostoriji, odnosno prostoru ili mora da ima uređaj za hlađenje.

Posle toplotne obrade proizvoda u hermetički zatvorenim posudama se u toku transporta i hlađenja, posude se ne smeju dodirivati rukama.

Član 63

U objektu u kome se proizvode proizvodi u hermetički zatvorenim posudama mora da postoji prostorija za termostatiranje proizvoda u hermetički zatvorenim posudama ili prostor sa uređajem za termostatiranje (termostat) koji se zaključava. Dimenzije te prostorije ili termostata moraju da budu takve da mogu da prime najmanje 1% termički obrađenih proizvoda u hermetički zatvorenim posudama proizvedenih tokom 10 dana.

Osetljivost uređaja koji održava temperaturu u prostoriji, odnosno termostatu na +37 °C, odnosno +55 °C, ne sme biti veća od ± 0,5 °C.

Tokom celog procesa termostatiranja mora da se obezbedi kontinualno praćenje i registrovanje temperature.

Postolja sa perforiranim policama, na koja se stavljaju uzorci proizvodnih partija proizvoda u hermetički zatvorenim posudama, moraju da budu od nerđajućeg materijala.

5) Prostorije za skladištenje i otpremanje gotovih proizvoda

Član 64

U objektu moraju da postoje prostorije za skladištenje i zbirno pakovanje i otpremanje gotovih proizvoda, koje po veličini odgovaraju kapacitetu proizvodnje i higijenskim uslovima.

U zavisnosti od vrste proizvoda skladištenje, zbirno pakovanje i otpremanje proizvoda se obavlja na odgovarajućim temperaturama u skladu sa posebnim propisima.

U prostorijama za skladištenje zavisno od veličine mora da bude postavljen dovoljan broj termometara.

Operacije pakovanja i etiketiranja proizvoda mogu da se obavljaju u za to izdvojenom prostoru prostorije za skladištenje.

Na izdvojenom prostoru na kome se vrši etiketiranje i pakovanje gotovih proizvoda mora da bude postavljena oprema za pranje ruku.

Za skladištenje neupakovanih i upakovanih proizvoda mora da postoje posebne prostorije.

6) Prostorije za skladištenje začina, aditiva i dodataka

Član 65

U objektu mora da postoji prostorija odgovarajuće veličine. za skladištenje i pripremanje začina, dodataka i aditiva.

Restriktivni dodaci i aditivi (npr. natrijumnitrit, natrijumnitrat, i dr.) skladište se u zatvorene posude od nerđajućeg materijala, odnosno ograđene prostore koji moraju da se zaključavaju i nalaze se pod kontrolom veterinarske inspekcije.

U prostoriji za začine i aditive mora da postoji oprema za pranje ruku.

VI Objekti za sakupljanje i proizvodnju masti, loja i proizvoda od masti

Član 66

Objekti za sakupljanje, odnosno preradu masnog tkiva, loja i proizvodnju proizvoda od masti, zavisno od načina rada i vrste proizvodnje, mora da ima prostorije za:

1) prijem i otpremu;

2) smrzavanje;

3) skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i odmrzavanje;

4) pripremu masnog tkiva;

5) higijensko održavanje opreme;

6) veterinarsku inspekciju;

7) otpatke životinjskog porekla i konfiskat;

8) garderobe i sanitarne prostorije;

9) odmor i ishranu radnika;

10) pripremu (formiranje) kartona;

11) skladištenje začina i aditiva;

12) skladištenje materijala za pakovanje;

13) čišćenje, pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove iz čl. 31. do 33, čl. 36. do. 43, čl. 47. do 49. i čl. 53. do 55. ovog pravilnika.

Objekat iz stava 1. ovog člana mora da ima i sledeće prostorije za:

1) hlađenje

2) preradu odnosno proizvodnju;

3) skladištenje gotovih proizvoda.

Ako je objekat za sakupljanje, odnosno preradu masnog tkiva, loja i proizvodnju proizvoda od masti u sastavu objekta koji ima prostorije navedene u st. 1. i 2 ovog člana, iste prostorije može da koristi i za sakupljanje, odnosno preradu masnog tkiva, loja i proizvodnju proizvoda.

Sirovine iz drugih objekata moraju da budu transportovane, i skladištene do topljenja, u higijenskim uslovima. Temperatura sirovine ne sme da bude veća od +7°C. Ako se sirovine tope u roku od 12 sati od obrade one mogu da budu skladištene i transportovane bez aktivnog hlađenja.

Ako se iz objekta mast i loj otprema samo u cisternama nije potrebna posebna prostorija za otpremu masti.

1) Prostorija za hlađenje

Član 67

Objekti za sakupljanje sirovina moraju da imaju skladište sirovina u kojem je temperatura vazduha prostorije do +7 °C.

Ako je po veličini, kapacitetu proizvodnje, kao i načinu rada prostorija za hlađenje masti, odnosno loja, takva da sprečava kontaminaciju, nije potrebna posebna prostorija za pakovanje, već pakovanje može da se obavlja u za to izdvojenom prostoru.

2) Prostorija za preradu, odnosno proizvodnju masti, loja i proizvoda od masti

Član 68

Prostorija za preradu, odnosno proizvodnju masti, loja i proizvoda od masti mora po veličini i opremi, odgovarati vrsti, načinu i kapacitetu proizvodnje.

Topljenje i prihvatanje masnog tkiva obavlja se u posebnoj prostoriji, u kojoj mora da postoji oprema za pranje ruku.

Bazeni koji se koriste za prihvatanje masti moraju da budu izrađeni od nerđajućeg materijala.

Pri topljenju je zabranjena upotreba rastvarača.

3) Prostorija za skladištenje gotovih proizvoda

Član 69

Prostorija za držanje, odnosno skladištenje pakovanja i zbirnih pakovanja gotovih proizvoda, mora po veličini da odgovaraju kapacitetu proizvodnje i higijenskim uslovima.

Ako je prostorija za skladištenje odgovarajuće veličine i ako je obezbeđena odgovarajuća dodatna ventilacija u njoj može da se obavlja i priprema (formiranje) katrona na posebnom prostoru.

Čvarci namenjeni za ishranu ljudi moraju da se skladište u skladu sa sledećim uslovima, ako se:

– čvarci dobijaju pri temperaturi do 70°C, moraju se skladištiti na temperaturi do +7°C najduže 24 časa ili na temperaturi do -18°C;

– čvarci dobijaju pri temperaturi višoj od 70°C i imaju sadržaj vlage 10% (m/m) ili više, moraju da se skladište na temperaturi do +7°C najduže 48 časova, ili na temperaturi do -18°C.

– čvarci dobijaju pri temperaturi višoj od 70°C i imaju sadržaj vlage manji od 10% (m/m) ne postoje posebni zahtevi za temperaturu skladištenja.

VII Objekti za skladištenje hrane životinjskog porekla

Član 70

Objekat za skladištenje hrane životinjskog porekla, zavisno od načina i vrste rada, mora da ima prostorije za:

1) prijem i otpremu;

2) hlađenje;

3) smrzavanje;

4) skladištenje;

5) otpatke životinjskog porekla;

6) garderobe i sanitarne prostorije;

7) čišćenje, pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove iz člana 7, čl. 36. do 41, čl. 49. i 51. ovog pravilnika.

U objektu mora da se obezbedi prostorija ili prostor za potrebe veterinarske inspekcije.

Član 71

Skladištenje proizvoda se obavlja u zavisnosti od vrste proizvoda na odgovarajućim temperaturama u skladu sa posebnim propisom.

Član 72

Neupakovano meso, odnosno neupakovana hrana životinjskog porekla mora da se hladi, smrzava i skladišti odvojeno od upakovanog mesa odnosno upakovane hrane životinjskog porekla, osim ako se hlađenje, smrzavanje ili skladištenje ne obavlja u različito vreme.

VIII Objekti za prepakivanje hrane životinjskog porekla

Član 73

Objekat za prepakivanje hrane životinjskog porekla, zavisno od načina i vrste rada mora da ima prostorije za:

1) prijem i otpremu;

2) hlađenje;

3) smrzavanje;

4) skladištenje;

5) otpatke životinjskog porekla;

6) garderobe i sanitarne prostorije;

7) čišćenje, pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove iz člana 7, čl. 36. do 41, čl. 49. i 51. ovog pravilnika.

U objektu mora da se obezbedi prostorija ili prostor za potrebe veterinarske inspekcije.

Objekat iz stava 1. ovog člana mora da ima i sledeće prostorije za:

1) prepakivanje;

2) skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje;

3) za pripremu (formiranje) kartona;

4) skladištenje materijala za pakovanje;

5) higijensko održavanje opreme.

Ako se u objektu obavljaju operacije prepakivanja, odnosno narezivanja, vakumiranja, odnosno ponovnog pakovanja i druge slične operacije mora da postoje posebne prostorije, koje su građevinski odvojene, a tehnološki povezane sa prostorijom za skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i pripremu (formiranje) kartona.

Ako je objekat iz stava 1. ovog člana deo tržnog centra, koji prepakovane proizvode otprema iz tržnog centra u drugi objekat, mora da ispunjava opšte uslove propisane čl. 9, 11, 12, 13. čl. 15. do 20, članom 21. st. 1. i 2. i čl. 25. do 30. ovog pravilnika.

Pranje i sanitacija opreme mogu da se obavljaju i u delu objekta iz stava 2. ovog člana na kraju rada tako da ne dolazi do kontaminacije hrane životinjskog porekla.

IX Objekti za promet na veliko

Član 74

Objekti za promet na veliko u zavisnosti od načina i vrste rada moraju da imaju prostorije iz člana 70. ovog pravilnika.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove iz člana 7, čl. 36. do 41, čl. 49. i 51. ovog pravilnika.

U objektu mora da se obezbedi prostorija ili prostor za potrebe veterinarske inspekcije.

Skladištenje proizvoda se obavlja u zavisnosti od vrste proizvoda na odgovarajućim temperaturama u skladu sa posebnim propisom.

Neupakovano meso, odnosno neupakovana hrana životinjskog porekla mora da se hladi, smrzava i skladišti odvojeno od upakovanog mesa odnosno upakovane hrane životinjskog porekla, osim ako se hlađenje, smrzavanje ili skladištenje ne obavlja u različito vreme.

Ako se u objektu za promet na veliko obavlja delatnost prepakivanja hrane životinjskog porekla objekat mora da ima i prostorije iz člana 73. stav 4. ovog pravilnika.

Ako se u objektu obavljaju operacije prepakivanja, odnosno narezivanja, vakumiranja, odnosno ponovnog pakovanja i druge slične operacije mora da postoje posebne prostorije, koje su građevinski odvojene, a tehnološki povezane sa prostorijom za skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i pripremu (formiranje) kartona.

X Objekti za obradu i rasecanje mesa divljači

Član 75

Objekat za obradu i rasecanje mesa krupne i sitne divljači, zavisno od vrste odstreljene divljači i načina rada, pored prostorija iz člana 35. ovog pravilnika mora da ima i sledeće prostorije za:

1) prijem divljači i otpremanje mesa;

2) skidanje kože, odnosno perja;

3) obradu trupa i veterinarsko-sanitarni pregled;

4) zadržano meso i organe;

5) pregled mesa na Trichinellu spiralis.

Izuzetno od stava 1. ovog člana objekat može umesto prostorije za hlađenje imati uređaj za hlađenje koji odgovara kapacitetu rada.

Ako se skidanje kože, odnosno perja, obrada trupa i veterinarsko-sanitarni pregled obavljaju u različito vreme ne moraju da postoje posebne prostorije.

1) Prostorije za prijem divljači i otpremanje mesa

Član 76

Prijem odstreljene krupne ili sitne divljači u koži, sa ili bez pripadajućih unutrašnjih organa, ili sitne divljači sa perjem, mora da se obavlja u posebnoj prostoriji za prijem odstreljene divljači.

Prijem i otpremanje neupakovanog i upakovanog mesa divljači obavlja se u skladu sa članom 36. ovog pravilnika.

2) Prostorije za skidanje kože, odnosno perja

Član 77

Prostorija za skidanje kože, odnosno perja mora da bude izvedena u skladu sa uslovima iz čl. 16. do 30. ovog pravilnika.

3) Prostorija za obradu trupa i veterinarsko-sanitarni pregled

Član 78

Prostorija za obradu trupa i veterinarsko-sanitarni pregled u pogledu opreme mora da ispunjava uslove u skladu sa članom 43. ovog pravilnika.

4) Prostorija za zadržano meso i organe

Član 79

Vrata na prostoriji, prostoru ili uređaju za zadržano meso i organe moraju da su vidno obeležena oznakom crvene boje: “ZADRŽANO – VETERINARSKA INSPEKCIJA”, i moraju da se zaključavaju i nalaze pod kontrolom veterinarske inspekcije.

5) Prostorije za pregled mesa na Trichinellu spiralis

Član 80

Prostorija za pregled mesa na Trichinellu spiralis mora biti podeljena na prostor za:

1) prijem i pripremu uzoraka;

2) pregled uzoraka;

3) pranje i sanitaciju pribora i opreme.

Prostorija iz stava 1. ovog člana u zavisnosti od kapaciteta rada objekta i metode koja se koristi mora da imaju i odgovarajuću opremu.

Za sakupljanje ostataka uzoraka mesa mora da se obezbedi posebna posuda koja se zaključava i koja je obeležena oznakom: “konfiskat”.

Ako postoji dokaz da objekat koristi usluge za pregled mesa na Trichinellu spiralis ne mora da postoji prostorija za pregled mesa na Trichinellu spiralis.

XI Prelazne i završne odredbe

Član 81

Privredno društvo i preduzetnik koji se bavi proizvodnjom i prometom hrane životinjskog porekla mora da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog pravilnika u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Član 82

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe čl. 5. do 36. u delu koji se odnosi na: objekat za rasecanje i obradu mesa, objekat za preradu mesa i izradu proizvoda od mesa, objekat za hlađenje, smrzavanje i skladištenje proizvoda životinjskog porekla i objekat za obradu i rasecanje mesa divljači, člana 37. tač. 2), 3), 4) i 13), člana 38. u delu koji se odnosi na posebne uslove za industrijske objekte: za rasecanje mesa papkara, kopitara, pernate živine i kunića; obradu i rasecanje mesa divljači; preradu mesa papkara, kopitara, pernate živine i divljači i hlađenje, smrzavanje i skladištenje proizvoda životinjskog porekla, člana 59. stav 2. u delu koji se odnosi na rasecanje i obradu mesa i izradu proizvoda od mesa kopitara, čl. 118. do 148, člana 178. tač. 2), 3), 4) i 12), člana 179. u delu koji se odnosi na posebne uslove za zanatske objekte za: rasecanje i obradu mesa; obradu i rasecanje mesa divljači; preradu mesa i izradu proizvoda od mesa i hlađenje, smrzavanje i skladištenje proizvoda životinjskog porekla, čl. 193. do 198. i člana 215. Pravilnika o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti za klanje životinja, obradu, preradu i uskladištenje proizvoda životinjskog porekla (“Službeni list SFRJ”, broj 53/89).

Član 83

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.